Preventivni Zaplen i Službena Odbrana: Komentar Presude br. 38890 iz 2024.
Nedavna presuda br. 38890 od 09. oktobra 2024. godine, saopštena 23. oktobra 2024. godine, nudi važna pojašnjenja o postupku preventivne zaplene u odnosu na pravna lica. Konkretno, Sud za slobodu Salerna bavio se pitanjem imenovanja službenog branioca i obaveštenja o garanciji u kontekstu predostrožnih mera koje uključuju entitet, kao što je SEVEN S.R.L.
Maksima Presude
Izvršenje zaplene u odnosu na entitet - Imenovanje službenog branioca i obaveštenje o garanciji - Neophodnost - Isključenje - Razlozi. Izvršenje, u odnosu na entitet, odluke o preventivnoj zapleni ne mora biti prethodno, pod pretnjom ništavosti, imenovanjem službenog branioca i dostavljanjem obaveštenja o garanciji, u skladu sa čl. 40. i 57. Zakonika o krivičnom postupku od 8. juna 2001. godine, br. 231, budući da se radi o aktu "iznenađenja" za koji su takvi zadaci, analogno onome što je predviđeno za osumnjičenog-fizičko lice, potrebni samo u slučaju kada je predstavnik pravnog lica prisutan prilikom obavljanja akta od strane policije i nema izabranog branioca.
Analiza Presude
Razmatrana presuda ističe fundamentalni aspekt zakonodavstva u vezi sa predostrožnim merama prema entitetima: nepostojanje potrebe za službenim braniocem i obaveštenjem o garanciji, osim ako zakonski zastupnik entiteta nije prisutan u trenutku akta. Ovaj princip odgovara logici izbegavanja prekomernih formalnosti koje bi mogle ometati rad policije.
- Preventivna zaplena je akt koji se može izvršiti bez prethodnog najave.
- Zaštita prava entiteta garantovana je samo ako je njegov predstavnik prisutan i nema izabranog pravnog zastupnika.
- Ovo tumačenje je u skladu sa principima brzine i efikasnosti istraga.
U suštini, Sud je želeo da naglasi da je postupak preventivne zaplene, iako se može činiti strog, osmišljen da zaštiti javni interes i obezbedi pravilno odvijanje istraga, izbegavajući da eventualne tehničke odbrane ugroze pravosudno delovanje.
Zaključci
Presuda br. 38890 iz 2024. godine predstavlja važan referentni izvor za pravne stručnjake, pojašnjavajući načine izvršenja preventivne zaplene prema entitetima. Činjenica da se ne zahteva imenovanje službenog branioca u odsustvu prisutnog zakonskog zastupnika, postavlja pitanja o ravnoteži između efikasnosti istraga i prava na odbranu, zahtevajući duboko razmišljanje o tome kako garantovati adekvatnu zaštitu u kontekstu predostrožnih mera. Ključno je da preduzeća i njihovi pravni zastupnici budu spremni za ove dinamike kako bi se najbolje suočili sa eventualnim kriznim situacijama povezanim sa predostrožnim merama.
