Profesionalna odgovornost i zastarelost: komentar na presudu Kasacionog suda, III odeljenje, br. 15239 iz 2014.

Presuda Vrhovnog kasacionog suda br. 15239 iz 2014. bavi se ključnim pitanjem u oblasti profesionalne odgovornosti u zdravstvu: mogućnošću kvalifikovanja krivičnog dela nanošenja telesnih povreda sa umišljajem u odsustvu informisanog pristanka. U ovom članku analiziraćemo ključne tačke presude, implikacije za zdravstvene radnike i pacijente, kao i relevantne propise.

Slučaj i Odluka Suda

Slučaj se odnosio na hiruršku intervenciju izvršenu na detetu, R.M., koja je dovela do dramatičnih posledica, kao što je slepilo. Žalbeni sud u Milanu je već odbio žalbu tužioca, potvrđujući zastarelost tužbe za naknadu štete, uzimajući u obzir da je zastarelo kako petogodišnje, tako i desetogodišnje zastarevanje.

U pogledu građanske odgovornosti za medicinski tretman i radi utvrđivanja roka zastarelosti za podnošenje tužbe za naknadu štete, krivično delo nanošenja telesnih povreda sa umišljajem nije moguće.

Sud je utvrdio da, uprkos odsustvu informisanog pristanka, intervencija je izvršena u terapeutske svrhe, čime je isključena mogućnost kvalifikovanja krivičnog dela nanošenja telesnih povreda sa umišljajem. Ovaj princip se zasniva na ustaljenoj sudskoj praksi koja pravi razliku između terapijskih akata i namernih radnji.

Uloga Informisanog Pristanka

Informisani pristanak je ključni element u odnosu lekar-pacijent. Prema italijanskim propisima, svaki medicinski tretman zahteva pristanak zainteresovane strane. Kršenje ovog principa može dovesti do građanske, a u određenim slučajevima i krivične odgovornosti. Međutim, Kasacioni sud je pojasnio da odsustvo pristanka ne podrazumeva automatski umišljaj od strane lekara, ukoliko je intervencija izvršena sa namerom lečenja pacijenta.

Implikacije za Zdravstvene Radnike

Presuda osvetljava odgovornost zdravstvenih radnika, naglašavajući važnost dokumentovanja informisanog pristanka i uvek postupanja u interesu pacijenta. Glavne implikacije su:

• Potreba za jasnim i dokumentovanim pristankom za svaku intervenciju.
• Važnost informisanja pacijenata o rizicima i koristima predloženih intervencija.
• Pravna zaštita za lekare koji postupaju u dobroj veri i u skladu sa pravilima struke.

Zaključak

Presuda br. 15239 iz 2014. godine Kasacionog suda predstavlja važan korak u definisanju profesionalne odgovornosti u oblasti zdravstva. Ona pojašnjava da terapeutska svrha i poštovanje profesionalnih pravila mogu isključiti kvalifikovanje teških krivičnih dela, kao što su telesne povrede sa umišljajem, čak i u odsustvu pristanka. Međutim, za zdravstvene radnike ostaje od suštinske važnosti da obezbede adekvatan informisani pristanak, čime štite kako prava pacijenata, tako i sopstvenu pravnu poziciju.