Клевета и одговорност: Пресуда бр. 38755 из 2023. и власништво над ИП адресом

Пресуда бр. 38755 од 14. јула 2023. године, коју је донео Врховни касациони суд, покренула је значајну дебату о одговорности за кривично дело клевете, посебно у погледу коришћења друштвених платформи попут Фејсбука. Оптужени, Л. П. М. Венегони Андреа, оптужен је за клевету путем увредљивих порука објављених на интернету. Суд је утврдио да није потребно доказати власништво над ИП адресом да би се доказала одговорност оптуженог, под условом да постоје логични елементи који повезују Фејсбук профил са аутором постова.

Услови за утврђивање одговорности

Суд је јасно дефинисао услове под којима је могуће утврдити одговорност за клевету без техничке провере ИП адресе. У пресуди се наводи:

Техничка провера - Неопходност - Искључење - Услови. За утврђивање одговорности за кривично дело клевете, техничка провера у погледу власништва над ИП адресом са које су послате увредљиве поруке није неопходна, под условом да се "Фејсбук" профил може приписати оптуженом на основу логичких елемената, изведених из конвергенције више прецизних индиција као што су мотив, предмет "форума" на коме су поруке објављене, однос између странака, порекло "поста" са виртуелне табле оптуженог уз коришћење његовог "надимка".

Ова максима представља флексибилнији приступ у односу на традиционалну потребу за техничким доказима у случајевима онлајн клевете. Суд, наиме, наглашава да се одговорност може утврдити и комбинацијом индиција, које могу укључивати:

• Мотив оптуженог, који може указивати на намеру клеветања.
• Предмет форума или дискусије, који мора бити релевантан за увредљив садржај.
• Однос између укључених страна, који може утицати на тумачење порука.
• Порекло постова, односно да ли они заиста потичу са профила оптуженог.

Правне и практичне импликације

Ова одлука има значајне правне импликације, посебно у контексту све присутније онлајн комуникације. Она појашњава да је, чак и у одсуству сложених техничких провера, могуће доказати кривичну одговорност за клевету коришћењем низа логичких индиција. Ово је посебно релевантно у доба када анонимност на интернету и вирално ширење садржаја могу отежати идентификацију одговорних лица.

Закључак

У суштини, пресуда бр. 38755 из 2023. године представља значајан корак ка већој одговорности корисника друштвених платформи. Врховни касациони суд је истакао важност приступа заснованог на логичким елементима и индицијама, уместо на строгим техничким доказима. Ово би могло подстаћи одговорнију употребу друштвених медија, јер ће корисници бити свеснији правних последица својих онлајн поступака.