Komentar presude br. 22658 iz 2023. godine: Procesuiranje krivičnog dela i privatna tužba

Nedavna presuda br. 22658 od 10. maja 2023. godine Kasacionog suda pruža značajne uvide u pitanje procesuiranje krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi, posebno u svetlu izmena koje je doneo zakonodavni dekret br. 150 od 10. oktobra 2022. godine. Sud je utvrdio da, u odsustvu privatne tužbe, sudija po pravu mora poništiti osporenu presudu bez vraćanja na ponovno suđenje, čime se naglašava važnost ovog akta za nastavak krivičnog gonjenja.

Normativni kontekst i nedavne izmene

Presuda o kojoj je reč uklapa se u razvijajući normativni okvir, u kojem su razna krivična dela postala procesuirana po privatnoj tužbi, čime su faktički izmenjeni uslovi za procesuiranje krivičnog gonjenja. Član 2. d.lgs. br. 150/2022 uveo je ove promene, koje direktno utiču na upravljanje krivičnim postupcima. Konkretno, član 85. istog dekreta utvrđuje rok za podnošenje privatne tužbe, čije istekom nastupa neprocesuiranje krivičnog gonjenja.

Maksima presude

Žalba kasacionom sudu - Krivična dela koja su postala procesuirana po privatnoj tužbi usled izmena iz člana 2. d.lgs. 10. oktobra 2022. godine, br. 150 - Istek roka za podnošenje privatne tužbe - Odsustvo privatne tužbe u spisima - Posledice. U slučaju žalbe kasacionom sudu podnete radi ukazivanja na nedostatak uslova za procesuiranje u vezi sa krivičnim delom koje je postalo procesuirano po privatnoj tužbi nakon stupanja na snagu d.lgs. 10. oktobra 2022. godine, br. 150 (u ovom slučaju, krađa otežana izlaganjem dobara javnom poverenju), ukoliko sudija po pravu ne utvrdi prisustvo ovog akta, mora poništiti osporenu presudu bez vraćanja na ponovno suđenje. (U konkretnom slučaju u kojem je istekao rok za podnošenje privatne tužbe iz člana 85, stav 1. navedenog d.lgs., Sud je naglasio da, ukoliko javno tužilaštvo ima teret dokazivanja naknadnih akata koji služe kao dokumentacija o postojanju uslova za procesuiranje krivičnog gonjenja, u odsustvu preciznog normativnog puta, organizacioni modeli koje je pripremio Kasacioni sud radi izbegavanja kašnjenja u dostavljanju privatnih tužbi od strane javnih tužilaštava predstavljaju isključivo institucionalnu brigu usmerenu na unapređenje zaštite koju pravni poredak pruža oštećenim licima u pogledu mogućnosti podnošenja privatne tužbe).

Ova maksima pojašnjava da, u slučaju odsustva privatne tužbe, nastavak krivičnog gonjenja ne može nastupiti, naglašavajući fundamentalni aspekt krivičnog prava: volja oštećenog lica je ključna za aktiviranje procesuiranje. Sud je, dakle, potvrdio princip da privatna tužba nije samo formalni akt, već predstavlja suštinski uslov za ostvarivanje krivičnog gonjenja.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 22658 iz 2023. godine ističe važnost privatne tužbe u kontekstu krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi i posledice njenog odsustva. Nedavne zakonske izmene učinile su neophodnim pažljivo ispitivanje uslova za procesuiranje, a Kasacioni sud je razjasnio svoju ulogu u osiguravanju da krivično gonjenje može da teče samo kada postoje svi neophodni akti. Ovaj pristup ne samo da štiti prava oštećenih lica, već takođe poboljšava efikasnost pravnog sistema.