Prevara u stečajnim postupcima: Komentar presude br. 34517 iz 2023.
Presuda br. 34517 od 5. jula 2023. godine nudi važan osvrt na razliku između krivičnih dela prevare i pronevere, posebno u kontekstu stečajnih postupaka. Kasacioni sud je ovom odlukom potvrdio da ponašanje privatnog lica koje dovede u zabludu organe stečajnog postupka predstavlja krivično delo prevare, isključujući time mogućnost kvalifikacije pronevere putem dovođenja u zabludu.
Kontekst presude
Slučaj se odnosio na optuženog, G. D., koji je optužen za korišćenje veštačkih sredstava i prevara radi neosnovanog pribavljanja novčanih sredstava u okviru stečajnog postupka. Sud je ispitao činjenice, ističući da se ponašanje subjekta nije ograničilo na puko dovođenje u zabludu službenih lica, već se kvalifikovalo kao prevarantska radnja usmerena na pribavljanje nepravedne koristi.
Maksima presude
Prevarantsko ponašanje privatnog lica na štetu organa stečajnog postupka - Pronevera putem dovođenja u zabludu službenih lica - Isključenje - Prevara - Konfigurabilnost - Razlozi - Činjenični opis. Ponašanje "stranca" koji, u okviru stečajnog postupka, veštačkim sredstvima i prevarama, dovede u zabludu stečajnog upravnika i delegiranog sudiju, čime sebi pribavi u fazi raspodele imovine, kao posledicu takvog prevarantskog ponašanja, nepravednu korist koja se sastoji u dodeli neosnovanih iznosa, predstavlja krivično delo prevare, a ne pronevere putem dovođenja u zabludu iz čl. 48. i 314. krivičnog zakonika. (U konkretnom slučaju, agent je, izjavom o aktuelnosti potraživanja koja su prethodno bila predmet prijave za upis u stečajnu masu, iako su u međuvremenu podmirena vansudskim poravnanjem, i polaganjem odgovarajućih originalnih isprava, postigao naplatu stavki na teret mase koje su samo simulirane).
Pravne i jurisprudencijalne implikacije
Ova presuda predstavlja čvrstu tačku u italijanskoj jurisprudenciji, pojašnjavajući da prevara podrazumeva aktivno i prevarantsko ponašanje, različito od pukog dovođenja u zabludu koje karakteriše proneveru. Razlozi za ovu razliku su višestruki:
- Neophodnost zaštite integriteta stečajnih postupaka.
- Zaštita interesa poverilaca i stečajne mase.
- Očuvanje poverenja u institucije i službena lica uključena u postupke.
Nadalje, Sud se pozvao na specifične krivične norme, kao što je član 640. Krivičnog zakonika, koji reguliše prevaru, i članove 48. i 314., koji uređuju proneveru. Ovi normativni referentni okviri jačaju stav Suda i pružaju jasan pravni okvir za razumevanje težine nezakonitih radnji u stečajnom kontekstu.
Zaključci
Presuda br. 34517 iz 2023. godine predstavlja važan vodič za pravne stručnjake i za one koji se suočavaju sa složenim situacijama u vezi sa stečajem. Ona naglašava važnost transparentnog i poštenog ponašanja svih aktera uključenih u stečajne postupke. Razlika između prevare i pronevere, koju je Sud pojasnio, ključna je za obezbeđivanje pravde i ispravnosti u operacijama koje se tiču imovine dužnika i poverilaca.
