Ne samo forma: Presuda br. 24617/2025 i evolucija garantne pozicije koordinatora za bezbednost na radu

Bezbednost na radnom mestu predstavlja apsolutni prioritet u našem pravnom sistemu, zaštićena složenim normativnim sistemom koji ima za cilj prevenciju povreda i profesionalnih bolesti. U središtu ovog sistema, posebno na gradilištima, nalazi se figura koordinatora za bezbednost pri izvođenju radova (CSE), profesionalca kome je poveren delikatan zadatak nadzora nad primenom mera prevencije i zaštite. Ali koliko se zaista proteže njegova odgovornost? Značajan odgovor stiže od Kasacionog suda presudom br. 24617 od 28.05.2025. godine, koja je dodatno definisala granice "garantne pozicije" ove figure, naglašavajući suštinski pristup bezbednosti.

Ova presuda, doneta od strane Četvrtog krivičnog odeljenja, sa Dott. P. V. kao izvestiocem i sastavljačem, odbila je žalbu, potvrđujući odluku Apelacionog suda u Lečeu. Slučaj se odnosio na optuženog B. V. P., i pružio je priliku da se ponovi fundamentalni princip u vezi sa povredama na radu.

Srž presude: Maksima i njen značaj

Kasacioni sud je ovom presudom utvrdio pravni princip koji nedvosmisleno pojašnjava obim dužnosti koordinatora za bezbednost. Evo maksime koja sumira suštinu odluke:

U pogledu povreda na radu, zadatak kontrole koordinatora za bezbednost pri izvođenju radova nad podobnošću operativnog plana bezbednosti (POS) koji ne predviđa operativne načine rada na visini, nije ograničen samo na njegovu formalnu pravilnost i apstraktnu izvodljivost takvog rada sa navedenim sredstvima, već se proteže na proveru kompatibilnosti tog rada sa konkretnim karakteristikama obezbeđenih instrumenata i zaštite koje je preduzeće primenilo.

Ova izjava je od kapitalnog značaja. Tradicionalno, figura koordinatora za bezbednost se često doživljavala kao puki kontrolor dokumentarne usklađenosti, odnosno formalne ispravnosti Operativnih planova bezbednosti (POS) ili Planova bezbednosti i koordinacije (PSC). Presuda br. 24617/2025, međutim, naglašava da uloga CSE prevazilazi birokratsku proveru. Koordinator mora da se upusti u suštinsku i konkretnu procenu mera bezbednosti. Nije dovoljno da POS bude formalno ispravan ili da predviđa korišćenje određenih instrumenata; neophodno je da CSE proveri da li su ti instrumenti zaista podobni i da li su zaštite konkretno adekvatne specifičnim predviđenim operativnim načinima, posebno za radove visokog rizika kao što su oni na visini.

Od forme ka suštini: proširena "garantna pozicija"

Princip izražen od strane Kasacionog suda ima svoje korene u takozvanoj "garantnoj poziciji" koja opterećuje koordinatora. Prema Zakonskoj uredbi 81/2008, poznatoj kao Jedinstveni tekst o bezbednosti na radu, a posebno članovima 92, 150 i 151 na koje se presuda poziva, CSE je nosilac preciznih obaveza nadzora i kontrole. Presuda br. 24617/2025 pojašnjava da takav nadzor ne može biti površan ili ograničen na papir. Koordinator mora aktivno da deluje na sprečavanju štetnih događaja, proveravajući da li su teorijske odredbe zaista primenljive i bezbedne u praksi. Ovo podrazumeva:

• Kritičku procenu POS-a, ne samo na njegovu potpunost, već i na njegovu stvarnu usklađenost sa potrebama gradilišta.
• Kontrolu na terenu, kako bi se utvrdilo da li su instrumenti i oprema adekvatni i pravilno korišćeni.
• Proveru da li su kolektivne i individualne zaštite podobne i efikasno postavljene za specifične radove, kao što su oni na visini.

Ovaj pristup nameće CSE širu i dublju odgovornost, zahtevajući aktivnije prisustvo i dubinsko poznavanje operativne dinamike gradilišta. Više se ne radi samo o prijavljivanju dokumentarnih nedostataka, već o intervenciji ukoliko se konkretni operativni načini, iako formalno predviđeni, pokažu neadekvatnim ili opasnim.

Praktične implikacije za preduzeća i profesionalce

Presuda Kasacionog suda ima značajne posledice za sve učesnike uključene u bezbednost na radu:

• Za koordinatore za bezbednost: Presuda jača potrebu za kontinuiranom obukom i stalnim ažuriranjem znanja o bezbednosnim tehnikama i procedurama. Zahteva veću proaktivnost i pažljiv nadzor ne samo nad dokumentima, već i, pre svega, nad operativnom realnošću gradilišta.
• Za preduzeća: Preduzeća moraju da obezbede CSE sve potrebne informacije i da osiguraju da su obezbeđeni instrumenti i zaštite zaista podobni i usklađeni sa propisima, znajući da će kontrola koordinatora biti suštinska, a ne samo formalna.
• Za radnike: Veća pažnja na konkretnu proveru mera bezbednosti rezultira efikasnijom zaštitom njihovog zdravlja i sigurnosti, smanjujući rizik od povreda.

Ukratko, presuda br. 24617/2025 se uklapa u sudsku praksu koja teži jačanju krivične i građanske odgovornosti subjekata sa garantnom pozicijom, podstičući ih ka konkretnijoj i efikasnijoj prevenciji povreda, prevazilazeći puku formalnu usklađenost.

Zaključci

Presuda br. 24617 od 28.05.2025. godine Kasacionog suda predstavlja još jedan, važan korak ka kulturi bezbednosti na radu koja daje prednost suštini nad formom. Koordinator za bezbednost pri izvođenju radova ne može se ograničiti na površnu proveru dokumenata, već mora da utvrdi konkretnu podobnost instrumenata i zaštita u odnosu na specifične operativne načine. Ovaj princip, snažno ponovljen, jača "garantnu poziciju" CSE, ističući potrebu za stalnim angažmanom i aktivnim nadzorom radi garantovanja zaista bezbednih radnih okruženja. Jasno upozorenje za sve operatore u sektoru: bezbednost je konkretna obaveza koja se ostvaruje na terenu, svakog dana.