Analiza presude br. 36942 iz 2024. godine: Odgovornost za propust i uzročna veza
Presuda br. 36942 od 18. septembra 2024. godine, doneta od strane Kasacionog suda, nudi važan osvrt na temu odgovornosti za propust, posebno u odnosu na uzročnu vezu. Ova odluka se uklapa u složen pravni kontekst, u kojem utvrđivanje odgovornosti zahteva rigoroznu analizu propuštenih radnji i posledica koje iz njih proizilaze.
Princip odgovornosti za propust
U oblasti krivične odgovornosti, Sud je pojasnio da se utvrđivanje uzročne veze u slučaju propuštene radnje mora odvijati u dve odvojene faze:
- Objašnjavajuća procena: Mora se sa procesnom sigurnošću rekonstruisati šta se dogodilo na prirodnom planu.
- Kontrafaktuelna procena: Mora se proceniti da li je propuštena obavezna radnja, da je izvršena, mogla sprečiti štetni događaj.
Konkretan slučaj je obuhvatao smrt pacijenta sa teškim srčanim oboljenjima, za koju je Sud isključio odgovornost lekara koji je izvršio intervenciju uklanjanja zaostale gaze. Razlog za ovo isključenje leži u činjenici da nije dokazano, izvan svake razumne sumnje, da je smrt bila posledica same intervencije.
Analiza pravne maksime
Odgovornost za propust - Utvrđivanje - Faze - Takozvana objašnjavajuća procena - Takozvana kontrafaktuelna procena - Posledice - Činjenični opis. U pogledu uzročne veze, utvrđivanje, u slučaju propuštene radnje, mora se izvršiti putem preliminarnog takozvanog objašnjavajućeg postupka, koji se odnosi na rekonstrukciju, sa procesnom sigurnošću, onoga što se dogodilo na prirodnom planu, i naknadnog takozvanog kontrafaktuelnog, implicirajućeg ili prediktivnog postupka, usmerenog na utvrđivanje da li je propuštena obavezna radnja, da je izvršena, mogla sprečiti događaj, pri čemu negativan ishod objašnjavajućeg postupka, čak i u prisustvu krivog ponašanja, sprečava utvrđivanje odgovornosti. (Činjenični opis u vezi sa ubistvom iz nehata, u kojem je Sud smatrao da je odluka kojom je isključena uzročna veza smrti pacijenta, koji je bolovao od teških srčanih oboljenja, sa intervencijom uklanjanja zaostale gaze u crevima, bez osnova za žalbu, na osnovu toga što, u odsustvu obdukcije, nije dokazano da je smrt nastupila, izvan svake razumne sumnje, kao posledica prisustva gaze ili intervencije njenog uklanjanja).
Zaključak
Presuda br. 36942 iz 2024. godine ne samo da pojašnjava principe odgovornosti za propust, već takođe naglašava važnost rigoroznog utvrđivanja zasnovanog na konkretnim dokazima. U pravnom kontekstu u kojem odluke mogu imati značajne posledice, ključno je da pravni stručnjaci razumeju faze procene uzročne veze, kako objašnjavajuće, tako i kontrafaktuelne. Ova presuda stoga predstavlja važan korak napred u sudskoj praksi i nudi podsticaj za razmišljanje u budućim sličnim slučajevima.
