Komentar presude br. 39576 iz 2024. godine: Odsutnost optuženog i pravo na odbranu

Presuda br. 39576 od 1. oktobra 2024. godine, objavljena 28. oktobra 2024. godine, nudi važna pojašnjenja u vezi sa pravima optuženog u kontekstu krivičnog postupka, posebno u pogledu imenovanja branioca i njegove odsutnosti. Vrhovni kasacioni sud, pod predsedavanjem L. I., poništio je bez vraćanja na ponovno suđenje odluku Apelacionog suda u Veneciji, baveći se ključnim pitanjima za odbranu i poznavanje postupka od strane optuženog.

Kontekst presude

Predmetni slučaj odnosio se na A. H., koji se izjasnio kao odsutan tokom postupka, iako je imenovao branioca po izboru sa izabranim prebivalištem u njegovoj kancelariji. Međutim, branilac je odustao od punomoćja bez obaveštavanja optuženog o toj odluci. Sud je utvrdio da se ova situacija ne može tumačiti kao pokazatelj stvarnog poznavanja postupka od strane optuženog, budući da je njegova odsutnost bila posledica ponašanja branioca, a ne nepažnje u obaveštavanju.

Izbor prebivališta kod branioca po izboru - Naknadno odustajanje od branioca bez obaveštenja - Proglašenje odsutnosti pre stupanja na snagu Zakonika br. 150 iz 2022. godine - Stvarno poznavanje postupka - Isključenje - Razlozi. Imenovanje branioca po izboru sa izabranim prebivalištem u njegovoj kancelariji, nakon čega je usledilo odustajanje od punomoćja koje profesionalac nije obavestio pre početka postupka, ne predstavlja pokazatelj stvarnog poznavanja postupka od strane optuženog, u slučaju kada je proglašen odsutnim u skladu sa članom 420-bis Zakonika o krivičnom postupku, u formulaciji pre prepravke izvršene članom 23, stav 1, tačka c), Zakonika br. 150 od 10. oktobra 2022. godine, budući da se nedolazak navedenog ne može pripisati njegovoj nepažnji u obaveštavanju, već ponašanju branioca.

Pravne implikacije

Ova presuda ima nekoliko značajnih implikacija za pravo na odbranu. Konkretno, naglašava obavezu branioca da održava jasnu i blagovremenu komunikaciju sa svojim klijentom. Sud utvrđuje da se odustajanje od punomoćja mora saopštiti, inače se ugrožava pravo optuženog da bude informisan i da aktivno učestvuje u postupku. Glavna pravna razmatranja mogu se sažeti u sledeće tačke:

• Branilac mora garantovati efikasnu komunikaciju sa optuženim.
• Odustajanje od punomoćja mora biti formalno saopšteno kako bi se izbegli nesporazumi.
• Pravo na odbranu ne može biti ugroženo nepažnjom branioca.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 39576 iz 2024. godine predstavlja važan korak napred u zaštiti prava optuženih u krivičnom postupku. Ona ponovo potvrđuje važnost komunikacije između branioca i klijenta i potrebu da se osigura da je svako odustajanje od punomoćja adekvatno saopšteno. Sud stoga pokazuje posebnu osetljivost prema pravu na odbranu, tvrdeći da odgovornost za odsutnost optuženog ne može pasti na njega ako je uzrokovana ponašanjem branioca. Ovaj princip je fundamentalan za obezbeđivanje pravičnog suđenja, u skladu sa italijanskim i evropskim propisima.