Profesionalna odgovornost u zdravstvu: komentar presude Okružnog suda u Vicenzi br. 262/2023

Dana 2. februara 2023. godine, Okružni sud u Vicenzi doneo je presudu od posebnog značaja u vezi sa profesionalnom odgovornošću u zdravstvu, odbacujući zahteve za naknadu štete koje je podneo P.A.L.F. zbog smrti majke, B.R., koja je preminula usled zaraze Covid-19 tokom bolničkog lečenja. Presuda je istakla nekoliko pravnih i činjeničnih aspekata koji zaslužuju pažljivu analizu.

Slučaj i zahtevi tužilje

Tužbu je podneo P.A.L.F. koji je tvrdio da je do zaraze Covid-19 došlo unutar bolnice San Bortolo u Vicenzi, usled nemara zdravstvene ustanove. Tužilja je tražila naknadu materijalne i nematerijalne štete, procenjujući zahteve na preko 367.000 evra.

• Materijalna šteta za troškove sahrane: 2.700 evra.
• Nematerijalna šteta za gubitak porodične veze: 284.394,30 evra.
• Terminalna biološka šteta: 30.000 evra.
• Terminalna moralna šteta: 50.000 evra.

Tužena strana, Azienda ULSS 8 B., tvrdila je da je do zaraze moglo doći pre prijema u bolnicu i da nije utvrđen nikakav nemar u postupanju sa pacijentkinjom.

Odgovornost zdravstvene ustanove mora se dokazati postojanjem uzročno-posledične veze između zaraze i postupanja iste.

Ocene Suda

Sudija je, analizirajući dokaze, istakao da je pacijentkinja primljena u bolnicu 1. aprila 2020. godine, a testovi obavljeni 2. i 6. aprila bili su negativni. Tek je test od 15. aprila pokazao pozitivnost na virus, sugerišući da je do zaraze moglo doći pre prijema u bolnicu. Ovo je dovelo do zaključka sudije da dokaz o uzročno-posledičnoj vezi između postupanja ustanove i smrti nije bio dovoljno dokazan.

Nadalje, utvrđeno je da je bolnica poštovala bezbednosne protokole predviđene u tom kritičnom periodu. Svedočenja raznih zdravstvenih radnika potvrdila su usvajanje odgovarajućih zaštitnih mera za sprečavanje širenja virusa.

Zaključci

Presuda Okružnog suda u Vicenzi predstavlja važan presedan u oblasti zdravstvene odgovornosti. Ona naglašava potrebu za dokazivanjem jasne uzročno-posledične veze između postupanja ustanove i štete koju je pretrpeo pacijent. Takođe, ističe kako su preventivne mere koje su bolnice usvojile tokom pandemijske vanredne situacije smatrane adekvatnim za isključenje odgovornosti za bolničku zarazu.

Zaključno, uprkos bolu gubitka, pravna praksa zahteva čvrste i jasne dokaze kada je reč o pripisivanju odgovornosti u složenim kontekstima kao što je zdravstvo, posebno u periodu obeleženom neizvesnostima kao što je pandemija Covid-19.