Daljinsko ispitivanje i pravo na odbranu: ništavost zbog propuštanja obaveštenja braniocu prema Kasacionom sudu (Presuda br. 26373/2025)

Pravo na odbranu je fundamentalni stub našeg pravnog sistema. Sa uvođenjem daljinskih ispitivanja, ključno je razumeti kako se ove inovacije usklađuju sa garancijama odbrane. Kasacioni sud, Presudom br. 26373 iz 2025. godine, razjasnio je posledice propuštanja obaveštenja braniocu u vezi sa učešćem osumnjičenog na daljinu u ispitivanju garancija.

Daljinsko ispitivanje i garancije odbrane

Ispitivanje garancija je suštinski trenutak za osumnjičenog kome je određen pritvor. Učešće branioca je neophodno. Daljinski način (član 133-ter ZKP) postavlja osetljiva pitanja. U razmatranom slučaju (optuženi M. F.), Vrhovni sud se bavio propuštanjem obaveštenja braniocu u vezi sa rešenjem kojim je naloženo učešće na daljinu. Ovo propuštanje utiče na mogućnost branioca da u potpunosti ostvari svoja prava, uključujući i izbor da prisustvuje radnji na mestu boravka svog klijenta, što nije samo logističko, već i strateško pitanje za odbranu.

Ništavost srednjeg režima: tumačenje Kasacionog suda

Ključno pitanje, kojim se Kasacioni sud bavio sa izvestiocem D. G. P., odnosi se na pravnu kvalifikaciju takvog propuštanja. Sud je presudio:

Propuštanje obaveštenja braniocu o rešenju kojim se nalaže učešće osumnjičenog na daljinu u ispitivanju garancija predstavlja opštu ništavost srednjeg režima, u smislu člana 178, stav 1, tačka c), ZKP, jer utiče na ostvarivanje prava branioca, predviđenog članom 133-ter, stav 7, ZKP, da izabere prisustvovanje radnji na mestu gde se nalazi klijent. (Činjenica u kojoj je V. S. smatrao da je ništavost otklonjena, u smislu člana 182, stav 2, ZKP, jer se na nevažećnost nije pozvano pre izvršenja radnje od strane branioca, koji se pojavio pred sudijom i bio obavešten o daljinskoj vezi sa klijentom).

Član 178, stav 1, tačka c) ZKP uključuje među opšte ništavosti one koje se odnose na učešće branioca. Propuštanje obaveštenja ugrožava njegovo puno učešće, kršeći pravo, prema članu 133-ter, stav 7 ZKP, da izabere fizičko mesto svog prisustva. Ovo je "ništavost srednjeg režima", koja se može otkloniti ako se ne istakne u određenim procesnim rokovima i ne može se uzeti u obzir nakon prvostepene presude.

Otklanjanje ništavosti u konkretnom slučaju

Vrhovni sud je odbio žalbu, smatrajući da je ništavost otklonjena. Na nevažećnost se nije pozvao branilac pre izvršenja radnje. Uprkos propustu, branilac se pojavio i bio je obavešten o daljinskoj vezi. Na osnovu člana 182, stav 2, ZKP, na ništavosti srednjeg režima ne može se pozvati strana koja ih je prouzrokovala ili se njih odrekla prećutno. Nepravovremeno isticanje je dovelo do otklanjanja, naglašavajući važnost da profesionalci budu budni i spremni da istaknu proceduralne nepravilnosti u predviđenim rokovima.

Ključni normativni referentni podaci:

• Član 133-ter ZKP (učešće na daljinu)
• Član 178, stav 1, tačka c) ZKP (opšte ništavosti učešća branioca)
• Član 182, stav 2, ZKP (uslovi otklanjanja ništavosti)

Zaključak

Presuda br. 26373 iz 2025. godine Kasacionog suda pruža smernice za pravne stručnjake koji se suočavaju sa daljinskim ispitivanjima. Ponavlja centralnu ulogu prava na odbranu i potrebu za blagovremenim obaveštenjem branioca. Naglašava važnost procesnih rokova za isticanje ništavosti. Za efikasnu odbranu, ključno je da branilac bude informisan i proaktivan u otkrivanju i osporavanju eventualnih proceduralnih nedostataka, čuvajući integritet procesa i ustavne garancije.