Analiza Presude br. 16315 iz 2024. godine: Dostavljanje i Odsustvo Optuženog koji Boravi u Inostranstvu
Nedavna presuda br. 16315 od 10. januara 2024. godine, objavljena 18. aprila 2024. godine, naglašava temu od velikog značaja u krivičnom pravu: načine dostavljanja sudskih akata optuženima koji borave u inostranstvu. Ova odluka Kasacionog suda se uklapa u složen normativni kontekst, ističući neophodne uslove da bi se moglo proglasiti odsustvo optuženog tokom postupka. Sud je delimično poništio odluku Apelacionog suda u Bolonji, pojašnjavajući ograničenja dostavljanja putem isteka roka za preuzimanje pošiljke.
Normativni Kontekst
Prema članu 169. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljanje akata može se izvršiti preporučenom poštom. Međutim, u konkretnom slučaju, optuženi M. B. nije preuzeo poslati mu preporučeni paket. Sud je utvrdio da, u odsustvu prijavljenog ili izabranog prebivališta na nacionalnoj teritoriji, dostavljanje se ne može smatrati dovoljnim za proglašenje odsustva optuženog u smislu člana 420-bis Zakonika o krivičnom postupku.
- Dostavljanje putem informativne preporučene pošte
- Istek roka za preuzimanje pošiljke
- Odsustvo prijavljenog prebivališta
Maksima Presude
Optuženi koji boravi u inostranstvu - Informativna preporučena pošta iz člana 169. Zakonika o krivičnom postupku - Dostavljanje istekom roka za preuzimanje pošiljke - Nepostojanje izbora ili prijave prebivališta na nacionalnoj teritoriji - Dostavljanje akta koji pokreće postupak braniocu po službenoj dužnosti - Dovoljnost za proglašenje odsustva - Uslovi. Dostavljanje akta koji pokreće postupak braniocu po službenoj dužnosti, nakon nepreuzimanja od strane optuženog koji boravi u inostranstvu preporučene pošte poslate mu u skladu sa članom 169. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, isteka roka za preuzimanje te pošiljke, i odsustva prijavljenog ili izabranog prebivališta na teritoriji države, ne dozvoljava proglašenje odsustva optuženog u smislu člana 420-bis Zakonika o krivičnom postupku, usled nedostatka elemenata iz kojih bi se moglo zaključiti da je on imao stvarno saznanje o postupku ili da se dobrovoljno sklonio od njega.
Ova maksima naglašava važnost dokazivanja da je optuženi imao stvarno saznanje o postupku ili da se dobrovoljno sklonio od njega. Sud je, dakle, utvrdio da samo dostavljanje braniocu po službenoj dužnosti nije dovoljno da opravda proglašenje odsustva optuženog.
Zaključci
U zaključku, presuda br. 16315 iz 2024. godine predstavlja važno pojašnjenje u vezi sa dostavljanjem i odsustvom optuženih koji borave u inostranstvu. Kasacioni sud je ponovio da zaštita prava optuženog mora biti garantovana i u kontekstu transnacionalne jurisdikcije. Ova odluka ne samo da jača principe pravde, već takođe naglašava potrebu za adekvatnim procesom dostavljanja, kako bi se garantovao pravičan postupak svim optuženima, bez obzira na njihovo prebivalište.
