Medicinska odgovornost: Komentar Rešenja br. 11137 iz 2024. o obračunu štete

Nedavno je Vrhovni kasacioni sud doneo Rešenje br. 11137 od 24. aprila 2024. godine, koje pruža važna pojašnjenja u vezi sa medicinskom odgovornošću. Ova presuda se bavi osetljivom temom obračuna štete u slučaju pogrešnog medicinskog tretmana, posebno kada se povreda koju je pacijent pretrpeo može ispraviti naknadnom hirurškom intervencijom. Odluka je ključna za razumevanje kako se važeći propisi, posebno član 1227, stav 2, Građanskog zakonika, primenjuju u kontekstu odgovornosti zdravstvenih radnika.

Pravni kontekst

Prema italijanskom zakonodavstvu, medicinska odgovornost je regulisana skupom pravila koja imaju za cilj zaštitu pacijenta u slučaju štete proistekle iz profesionalnih grešaka. Član 1227, stav 2, Građanskog zakonika predviđa da oštećeni mora izbeći pogoršanje štete. Međutim, u Rešenju br. 11137, Sud je isključio primenu ovog pravila kada se šteta može ispraviti naknadnom intervencijom. Ovaj aspekt je fundamentalan, jer nameće razmišljanje o dužnosti minimiziranja štete i objektivnoj dobroj veri.

Maksima presude

Generalno. U pogledu medicinske odgovornosti, u slučaju kada se povreda, nastala usled pogrešnog tretmana, može ispraviti naknadnom hirurškom intervencijom, ne primenjuje se pravilo iz člana 1227, stav 2, Građanskog zakonika, jer bi se time oštećenom nametnula dužnost koja prevazilazi dužnost izbegavanja pogoršanja štete, čiji se temelj nalazi u principu objektivne dobre vere, konkretno u kanonu očuvanja koristi druge strane, u granicama lične ili ekonomske žrtve. (U primeni principa, Vrhovni kasacioni sud je presudu koja je odbila zahtev oštećenog za obračun štete u iznosu koji odgovara vrednosti manje biološke štete koja bi preostala nakon hirurških intervencija pogodnih za delimično ispravljanje postoperativnih posledica pogrešno izvedene operacije grudi i stomaka, uvećan za troškove tih intervencija, smatrao neospornom).

Ova maksima pojašnjava princip prema kojem pacijent nije obavezan da se podvrgne daljim intervencijama kako bi izbegao pogoršanje štete, čime se uspostavlja važan pravni presedan. Sud je naglasio da bi nametanje takve obaveze oštećenom predstavljalo kršenje principa objektivne dobre vere, koji bi takođe trebalo da štiti korist druge strane.

Implikacije i konačne napomene

Posledice ove presude su značajne kako za pacijente, tako i za zdravstvene radnike. S jedne strane, pacijenti se mogu osećati sigurnije u slučaju medicinskih grešaka, znajući da nisu obavezni da prolaze kroz dodatne intervencije da bi dobili naknadu. S druge strane, zdravstveni radnici moraju biti svesni da njihova odgovornost nije ograničena samo na pružanje usluge, već mora uzeti u obzir i dugoročne posledice svojih postupaka.

Zaključno, Rešenje br. 11137 iz 2024. godine predstavlja značajan korak ka većoj zaštiti pacijenata i pojašnjava važne aspekte medicinske odgovornosti. Ključno je da svi akteri uključeni u zdravstveni sektor razumeju značaj ove presude i njene implikacije u svakodnevnom obavljanju profesije.