Komentar presude br. 38126 iz 2023. godine: Puko neizvršenje ne spada u krivično delo nepokoravanja sudskim nalozima
Presuda br. 38126 iz 2023. godine, koju je donela Kasacioni sud, bavi se osetljivom i značajnom temom u porodičnom pravu: neizvršavanjem obaveza viđanja u vezi sa poveravanjem maloletnika. Ova sudska odluka pruža važno pojašnjenje o razlici između pukog neizvršenja i krivično relevantnih radnji, doprinoseći definisanju granica pravnog delovanja u situacijama razvoda i poveravanja.
Kontekst presude
Predmetni slučaj je obuhvatao majku, M. P.M., koja se sa maloletnom ćerkom preselila u inostranstvo, ne poštujući obavezu dovođenja devojčice u Italiju radi susreta sa ocem tokom raspusta. Apelacioni sud je prvobitno utvrdio umišljajno neizvršenje, ali je presuda Kasacionog suda poništila tu odluku, utvrđujući da puko neizvršenje samo po sebi ne može predstavljati krivično delo prema čl. 388, stav drugi, Krivičnog zakonika.
OBJEKTIVNI (MATERIJALNI) ELEMENT - Pravo viđanja - Puko neizvršenje obaveznog lica - Krivična relevantnost - Isključenje - Razlozi - Činjenična situacija. U pogledu izbegavanja sudskih odluka građanskog suda u vezi sa poveravanjem maloletnika, puko neizvršenje ne predstavlja krivično delo iz čl. 388, stav drugi, Krivičnog zakonika, već je potrebno da se roditelj kome je povereno dete, lukavim ili prikrivenim radnjama, izbegava obavezu omogućavanja viđanja roditelju kome dete nije povereno, ometajući ih ponašanjem koje podrazumeva lošu veru. (Činjenična situacija u kojoj je Sud smatrao da krivično delo ne postoji u odnosu na roditelja kome je dete povereno, koji se preselio u inostranstvo i postao neizvršilac obaveze dovođenja maloletne ćerke u Italiju radi susreta sa ocem tokom raspusta, snoseći odgovarajuće troškove, budući da je navedena prethodno tražila od građanskog suda, i delimično dobila, izmenu tereta putnih troškova, koji više nisu bili podnošljivi, kao i pokušala miran sporazum sa drugom stranom).
Razlika između neizvršenja i krivično relevantnog ponašanja
Sud je na taj način pojasnio da se obim primene člana 388. Krivičnog zakonika ograničava na situacije u kojima roditelj kome je povereno dete preduzima lukave ili prikrivene radnje radi ometanja viđanja roditelja kome dete nije povereno. Stoga je ključno identifikovati ponašanja koja pokazuju lošu veru i nameru izbegavanja sudskih odredbi.
Presuda se uklapa u širi sudski kontekst, u kojem se često raspravljalo o tome da li neizvršavanje obaveza viđanja može predstavljati krivično delo. Sud je ponovio potrebu za subjektivnim elementom, ističući razliku u odnosu na činjenične situacije u kojima se, umesto toga, primećuju aktivna ometanja viđanja.
Zaključak
Zaključno, presuda br. 38126 iz 2023. godine predstavlja značajan korak napred u zaštiti prava maloletnika i u pojašnjenju krivične odgovornosti roditelja u slučaju neizvršavanja obaveza viđanja. Sud je čvrsto potvrdio da puko neizvršenje nije dovoljno za kvalifikovanje krivičnog dela, osim ako postoje elementi prevare ili loše vere. Ovaj princip ne samo da pruža veću zaštitu roditeljima koji se nalaze u teškim situacijama, već doprinosi i definisanju jasnijeg i pravednijeg pravnog okvira za sve učesnike u procesu poveravanja.
