Naredba br. 23238 iz 2024. godine: Zaštita potrošača i nedostaci prodate stvari
Nedavna naredba br. 23238 od 28. avgusta 2024. godine Kasacionog suda bavi se ključnim pitanjem za potrošače: zaštitom u slučaju nedostataka kupljene robe. Ova presuda naglašava važnost zaštite "slabije" pozicije kupca, čak i kada je predmetna roba prošla kroz naknadne transakcije. Analizirajmo detalje i implikacije ove odluke.
Pravni kontekst presude
Kasacioni sud je svojom naredbom potvrdio prihvatanje zahteva za naknadu štete zbog kvara na vozilu, čak i ako je ono naknadno zamenjeno. Ovaj aspekt je fundamentalan, jer ističe kako se pravni lek predviđen članom 130. Zakonske uredbe br. 206 iz 2005. godine (Zakonik o potrošačima) primenjuje ne samo na prvog kupca, već i na one koji prime robu nakon ustupanja.
- Pravni lekovi za nedostatke stvari: prava potrošača
- Princip zaštite slabije pozicije
- Naknada štete i neispravnost robe
Zaključak Suda i njegov značaj
Zaštita potrošača prema čl. 130. Zakonika o potrošačima - Pravo kupca čak i u slučaju naknadnih transakcija - Osnov - Naknada štete prouzrokovane neispravnom robom - Utvrđivanje štete - Gubitak vrednosti stvari - Isključenje - Osnov - Činjenice. U pogledu prodaje robe potrošačima, pravni lek za vraćanje u pređašnje stanje predviđen čl. 130. Zakonske uredbe br. 206 iz 2005. godine pripada i u slučaju naknadnih transakcija robe, jer zaštita ne obuhvata samu robu, već se odnosi na "slabiju" poziciju potrošača u okviru potrošačkog odnosa, a šteta, budući da predmetni ugovor nema spekulativne svrhe, ne izjednačava se sa gubitkom vrednosti stvari. (U konkretnom slučaju, Kasacioni sud je potvrdio prihvatanje zahteva za naknadu štete zbog kvara na vozilu koje je naknadno zamenjeno, ne u pogledu drugačije vrednosti ostvarene prodajom vozila, već na osnovu dokazanog kvara vozila).
Ovaj zaključak naglašava fundamentalni princip: potrošač ima pravo na adekvatnu naknadu štete prouzrokovane neispravnom robom, bez obzira na to ko poseduje robu u trenutku podnošenja zahteva za naknadu štete. Sud je pojasnio da se šteta ne sme identifikovati isključivo sa gubitkom ekonomske vrednosti robe, već mora uzeti u obzir i neispravnost i neprijatnosti koje su prouzrokovane potrošaču.
Zaključak
Naredba br. 23238 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u zaštiti prava potrošača u Italiji. Jasno navodi da se zaštita potrošača ne ograničava na ekonomsku vrednost robe, već se proteže na njenu stvarnu upotrebu i poštovanje očekivanja vezanih za kupovinu. Ovaj sudski stav ponovo ističe važnost svesnog izbora od strane potrošača i naglašava potrebu da prodavci garantuju kvalitet ponuđene robe. Sudska praksa nastavlja da se razvija u korist veće zaštite prava potrošača, doprinoseći stvaranju pravednijeg i poštenijeg tržišta.
