Analiza Presude br. 38713 iz 2023. godine: Obnavljanje rasprave u žalbenom postupku i dopuna dokaznog postupka

Presuda br. 38713 od 12. septembra 2023. godine, saopštena 22. septembra 2023. godine, pruža važne smernice za krivično procesno pravo, posebno u pogledu pitanja obnavljanja rasprave u žalbenom postupku i zahteva za dopunu dokaznog postupka. Ovaj slučaj, koji se tiče optuženog L. T., razjašnjava neke ključne aspekte važećih propisa i sudske prakse.

Kontekst Presude

U ovoj presudi, Kasacioni sud se bavio pitanjem prekluzije koja proizlazi iz neulaganja žalbe na rešenje o odbijanju zahteva za dopunu dokaznog postupka, podnetog u skladu sa čl. 507. Zakonika o krivičnom postupku. Sud je utvrdio da takvo neulaganje žalbe ne sprečava kasniji zahtev za obnavljanje rasprave u žalbenom postupku.

Zahtev – Neulaganje žalbe na rešenje o odbijanju iz čl. 507. Zakonika o krivičnom postupku – Prekluzija – Neizostanak – Razlozi. Neulaganje žalbe na odluku o odbijanju zahteva za dopunu dokaznog postupka, podnetog u skladu sa čl. 507. Zakonika o krivičnom postupku, ne sprečava kasniji zahtev za obnavljanje rasprave u žalbenom postupku, s obzirom na to da instrumenti dopune, predviđeni čl. 507. i čl. 603. Zakonika o krivičnom postupku, koji omogućavaju vršenje službenih ovlašćenja, nisu međusobno „povezani“, te sud svakog stepena može da oceni potpunost dostupnog dokaznog materijala.

Implikacije Presude

Odluka Kasacionog suda ističe kako se instrumenti dopune dokaznog postupka, uređeni čl. 507. i 603. Zakonika o krivičnom postupku, mogu koristiti nezavisno. To znači da sud ima ovlašćenje da oceni potpunost dostupnog dokaznog materijala, bez da odluka o odbijanju zahteva za dopunu predstavlja ograničenje za buduće odluke u toku postupka.

• Obnavljanje rasprave: pravo optuženog
• Nezavisnost instrumenata dopune dokaznog postupka
• Aktivna uloga suda u oceni dokaza

Zaključak

Zaključno, presuda br. 38713 iz 2023. godine predstavlja značajan korak u definisanju prava optuženih u fazi žalbenog postupka. Kasacioni sud je svojom odlukom razjasnio da se neulaganje žalbe na zahtev za dopunu dokaznog postupka ne sme smatrati mešanjem u pravo na obnavljanje rasprave, čime se garantuje veća zaštita prava odbrane. Ovaj sudski stav bi mogao da podstakne advokate na veću pažnju u fazi žalbenog postupka, ohrabrujući korišćenje instrumenata dopune dokaznog postupka radi obezbeđivanja fer i pravičnog suđenja.