Presuda br. 19335 iz 2023. godine: Prisustvo optuženog i uslovi za pokretanje postupka

Nedavna presuda br. 19335 od 13. januara 2023. godine, objavljena 8. maja 2023. godine, pokrenula je važna pitanja u vezi sa italijanskom jurisdikcijom u pogledu krivičnih dela počinjenih u inostranstvu od strane italijanskih državljana. Konkretno, Sud je naglasio da prisustvo optuženog na teritoriji države predstavlja neophodan uslov za vođenje krivičnog postupka, u skladu sa članom 9. Krivičnog zakonika.

Pravni kontekst presude

Apelacioni sud u Veneciji, svojom odlukom, odbio je žalbu A. P.M. de Masellis Mariella, potvrđujući da prisustvo optuženog na italijanskoj teritoriji mora nastupiti pre početka krivičnog postupka. Ovaj princip je fundamentalan za osiguranje pravilne primene italijanske jurisdikcije, sprečavajući da optuženi izbegne pravdu jednostavnim odlaskom.

Prisustvo optuženog na teritoriji države - Trenutak ispunjenja uslova za pokretanje postupka - Pre pokretanja krivičnog postupka - Neophodnost - Razlozi. U pogledu opšteg krivičnog dela koje je počinio italijanski državljanin u inostranstvu, njegovo prisustvo na teritoriji države, koje utvrđuje italijansku jurisdikciju u smislu čl. 9. Krivičnog zakonika, jeste uslov koji mora prethoditi pokretanju krivičnog postupka i, kada se ispuni, ne prestaje usled eventualnog odlaska, jer se uslov za pokretanje postupka ne može prepustiti slobodnom izboru optuženog.

Ova maksima naglašava važnost fizičkog prisustva optuženog kao osnovnog uslova za jurisdikciju. Drugim rečima, ako italijanski državljanin počini krivično delo u inostranstvu, italijanska jurisdikcija se aktivira samo kada se optuženi nalazi na nacionalnoj teritoriji. Kada se ovaj uslov ispuni, kasniji odlazak ne može sprečiti krivični postupak.

Implikacije presude

Odluka Suda ima značajne implikacije za italijanske državljane koji se nalaze u inostranstvu i mogu biti optuženi za krivična dela. Glavna razmatranja su:

• Jasnoća jurisdikcije: Presuda pojašnjava da se krivični postupak ne može pokrenuti ako optuženi nije u Italiji, čime se štiti pravo na odbranu.
• Sprečavanje bekstva: Utvrđivanjem da odlazak ne utiče na jurisdikciju, smanjuje se rizik da optuženi izbegne pravdu.
• Pravna ujednačenost: Presuda doprinosi većoj ujednačenosti u primeni pravnih normi, izbegavajući nejednakosti u postupanju.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 19335 iz 2023. godine predstavlja važan korak u poštovanju italijanskih pravnih normi u vezi sa jurisdikcijom i uslovima za pokretanje postupka. Ona ponovo potvrđuje princip da je prisustvo optuženog na nacionalnoj teritoriji neophodno za pokretanje krivičnog postupka, čime se garantuje zaštita prava optuženog i funkcionalnost pravosudnog sistema. Ova odluka poziva na razmišljanje o važnosti saradnje između jurisdikcija i potrebi da se osigura da se pravda može efektivno ostvariti, bez obzira na geografski položaj optuženog.