Prevara u stečaju: komentar presude br. 14932 iz 2023.

Nedavna presuda br. 14932 od 28. februara 2023. godine, koju je doneo Vrhovni kasacioni sud, nudi važan osvrt na disciplinu prevare u stečaju i, posebno, na mogućnost "sanirane" prevare. Ova odluka, koja se odnosi na optuženog E. M., istakla je ključne aspekte koji se tiču povraćaja i uplata izvršenih pre stečaja, elemenata od fundamentalnog značaja u italijanskom stečajnom pravu.

Koncept 'sanirane' prevare

Prema Sudu, za postojanje "sanirane" prevare nije neophodan povraćaj pojedinačnih otuđenih dobara, već je dovoljno da uplate izvršene na račune društva pre stečaja tačno odgovaraju počinjenim aktima pronevere. Ovaj princip je od velikog značaja, jer nudi mogućnost zaštite za preduzetnika koji, iako je počinio akte pronevere, uspe da povrati imovinu društva ekvivalentnim uplatama.

• Povraćaj dobara nije neophodan
• Važnost uplata u korist društva
• Tačno podudaranje između akata pronevere i uplata

Specifičan slučaj i pravne implikacije

U razmatranom slučaju, Sud je kritikovao odluku Apelacionog suda u Ankoni, koji je osudio optuženog za prevaru u stečaju sa proneverom. Vrhovni kasacioni sud je istakao da nije izvršena adekvatna procena potraživanja optuženog, posebno u pogledu naknada za otpremninu i drugih stavki zarada. Ovaj aspekt je ključan, jer je pravilno uzimanje u obzir iznosa koje je uštedelo društvo i stečajni postupak fundamentalno za procenu odgovornosti preduzetnika.

"Sanirana" prevara - Postojanje - Povraćaj pojedinačnih otuđenih dobara - Neophodnost - Isključenje - Tačno podudaranje između izvršenih uplata i počinjenih akata pronevere - Dovoljnost - Činjenice. Za postojanje "sanirane" prevare, povraćaj pojedinačnih otuđenih dobara nije neophodan, već je potrebno da uplate na račune društva, izvršene pre stečaja radi povraćaja prethodno ugrožene imovine, tačno odgovaraju prethodno počinjenim aktima pronevere. (Činjenice u kojima je Sud kritikovao odluku o osudi za krivično delo prevare u stečaju sa proneverom, kojom je, bez procene osnovanosti "potraživanja" optuženog, predmeta vansudskog poravnanja - posebno, visine potraživanja po osnovu naknade za otpremninu i drugih stavki zarada, "položaja" istih u odnosu na priznata potraživanja u stečajnom postupku i, stoga, iznosa koje je uštedelo društvo i stečajni postupak - povraćaj iznosa veći od vrednosti predmeta pronevere, ali manji od visine gubitaka, smatran je nedovoljnim).

Zaključak

Zaključno, presuda br. 14932 iz 2023. godine predstavlja značajan korak u sudskoj praksi u vezi sa prevarom u stečaju. Ona pojašnjava da puki povraćaj otuđenih dobara nije jedini kriterijum za procenu odgovornosti preduzetnika, već da je fundamentalno uzeti u obzir i uplate izvršene radi povraćaja imovine društva. Ova odluka nudi važnu priliku za razmišljanje advokatima i profesionalcima u sektoru, naglašavajući potrebu za detaljnom analizom konkretnih okolnosti u svakom slučaju stečaja.