Presuda br. 38867 iz 2024: greška u pogledu zakonitosti postupanja i krivična odgovornost

Presuda br. 38867 od 04. oktobra 2024. godine, koju je donelo Kasaciono veće, bavi se ključnim pitanjem koje se tiče greške u pogledu zakonitosti postupanja u vezi sa prekršajima predviđenim čl. 681. Krivičnog zakonika. Konkretno, sud je utvrdio da greška koju je počinilo lice, a koje je postupalo suprotno uputstvima nadležnih organa, a pozivalo se na mišljenja koja nisu potekla od zvaničnih izvora, nije opravdana. Ova odluka ima značajne posledice po krivičnu odgovornost upravnika javnih objekata i po kolektivnu bezbednost.

Kontekst presude

Predmetni slučaj odnosio se na upravnika pozorišta koji je, sledeći uputstva rukovodioca agencije za bezbednost, zatvorio izlaz za nuždu tokom predstave sa velikim brojem posetilaca. Takvo ponašanje je predstavljalo kršenje zakonskih odredbi koje se tiču bezbednosti javnih prostora, a koje zahtevaju otvaranje izlaza za nuždu u slučaju vanredne situacije. Sud je naglasio da se greška u pogledu zakonitosti sopstvenog postupanja ne može opravdati na osnovu privatnih mišljenja, ukoliko nisu podržana od strane nadležnih organa.

Analiza maksime i pravnih implikacija

Čl. 681. Krivičnog zakonika - Greška u pogledu zakonitosti postupanja uzrokovana privatnim mišljenjem - Opravdavajući značaj - Isključenje - Činjenice. U pogledu subjektivnog elementa prekršaja predviđenog čl. 681. Krivičnog zakonika, greška u pogledu zakonitosti postupanja koje ne poštuje uputstva nadležnih organa za zaštitu javne bezbednosti nije opravdana, ukoliko je učinilac postupao na osnovu mišljenja koje nije poteklo od administrativnog ili sudskog organa. (Činjenice koje se odnose na upravnika pozorišta koji je, na osnovu uputstava rukovodioca agencije koja se bavila bezbednošću unutar objekta, držao zatvoren izlaz za nuždu dok je trajala predstava kojoj je prisustvovalo šest stotina ljudi, čime je prekršio uputstva nadležnih organa o neophodnom otvaranju izlaza za nuždu).

Ova maksima ističe važnost poštovanja bezbednosnih propisa i uputstava nadležnih organa. Princip zakonitosti je fundamentalan u krivičnom pravu, a krivična odgovornost se ne može izbeći na osnovu subjektivnih kriterijuma ili pogrešnih tumačenja normi. Sud je, pozivajući se i na raniju sudsku praksu, ponovio da samo uputstva administrativnih ili sudskih organa mogu legitimisati grešku u pogledu zakonitosti postupanja.

Zaključci

Presuda br. 38867 iz 2024. godine predstavlja važan presedan za italijansko krivično pravo, naglašavajući potrebu za strogim poštovanjem propisa o javnoj bezbednosti. Upravnici objekata otvorenih za javnost moraju biti svesni da se oslanjanje na nezvanična mišljenja ne oslobađa odgovornosti u slučaju kršenja. U vreme kada je bezbednost prioritet, ovakva odluka poziva na razmišljanje o važnosti praćenja uputstava nadležnih organa radi obezbeđivanja zaštite javne bezbednosti.