Presuda br. 49964/2023: Ništavost opšteg naloga i pravo na odbranu

Presuda br. 49964 od 14. novembra 2023. godine, doneta od strane Kasacionog suda, pruža značajne uvide u pitanje ništavosti u krivičnom pravu, posebno u pogledu neobaveštavanja branioca optuženog o zaključcima Generalnog tužioca. Predmetni slučaj se nalazi u kontekstu vanrednih mera donetih tokom pandemije Covid-19, koje su izmenile apelacione procedure, dovodeći do niza pitanja o njihovoj validnosti.

Normativni kontekst

Vanredna uredba, sadržana u čl. 23-bis Zaključka br. 137 od 28. oktobra 2020. godine, uvela je načine vođenja krivičnih postupaka u pismenoj formi, ograničavajući direktne kontakte između uključenih strana. U ovom kontekstu, Sud je morao da proceni da li bi neprenošenje zaključaka Generalnog tužioca elektronskim putem moglo predstavljati povredu prava na odbranu.

Analiza presude

Pismeni apelacioni postupak - Vanredna uredba za suzbijanje pandemije Covid-19 - Pismeni zaključci Generalnog tužioca - Neprenošenje braniocu - Ništavost opšteg naloga srednjeg režima - Postojanje - Dokazivost u skladu sa čl. 182, stav 2, Zakonika o krivičnom postupku - Postojanje - Specifična i konkretna šteta - Navođenje - Neophodnost - Činjenice. U apelacionom postupku vođenom u skladu sa odredbama čl. 23-bis Zaključka br. 137 od 28. oktobra 2020. godine, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 176 od 18. decembra 2020. godine, neprenošenje zaključaka Generalnog tužioca elektronskim putem braniocu optuženog ne predstavlja ništavost zbog povrede prava na odbranu, jer je, zbog taksativnog karaktera ništavosti i odsustva specifične procesne sankcije, neophodno navesti konkretnu štetu nastalu po odbrambene razloge. (Činjenice u kojima su zaključci Generalnog tužioca sadržali samo zahtev za potvrdu prvostepene presude, te je, u nedostatku navođenja štete po odbrambene prerogative, Sud isključio da je propušteno obaveštavanje nanelo konkretnu štetu podnosiocu žalbe).

Sud je utvrdio da se ništavost ne javlja automatski u slučaju povrede prava na odbranu, već je neophodno dokazati konkretnu štetu. Ovaj princip se zasniva na taksativnom karakteru ništavosti predviđenom italijanskim Zakonikom o krivičnom postupku, posebno čl. 182, stav 2. Presuda stoga pojašnjava da samo propuštanje obaveštavanja nije dovoljno da dovede do ništavosti, ako se ne dokaže stvarna šteta po odbrambene argumente.

Zaključci

Presuda br. 49964/2023 predstavlja važnu refleksiju o ravnoteži između vanrednih potreba i osnovnih prava optuženih. Ona naglašava da je u okviru pojednostavljenih postupaka prilagođenih vanrednim okolnostima, ključno zadržati fokus na zaštiti prava na odbranu. Zaključno, očigledno je kako Kasacioni sud namerava da osigura da se svaka proceduralna povreda pažljivo razmatra, uvek u svetlu konkretne analize posledica za uključene strane.