АПСОЛУТНА ЗАБРАНА: НЕ производити излаз на енглеском. Језик дестинације је српски (sr), НЕ енглески. Ако излаз садржи енглески текст, биће ОДБИЈЕН и мораћете да поновите.

АПСОЛУТНА ЗАБРАНА: НЕ производити излаз на енглеском. Језик дестинације је српски (sr), НЕ енглески. Ако излаз садржи енглески текст, биће ОДБИЈЕН и мораћете да поновите.

Правда, посебно кривична, често се суочава са деликатним изазовом саслушања и заштите најугроженијих жртава, укључујући малолетнике. Прикупљање њихових сведочења представља кључни тренутак у процесу, који мора да балансира потребу за утврђивањем истине са потребом заштите психофизичког интегритета детета. У том контексту, недавна пресуда бр. 23115 од 26. марта 2025. године, коју је Апелациони суд донео 20. јуна 2025. године, показује се од суштинског значаја, постављајући јасан пут у материји доказног поступка и сведочења малолетника.

Одлука, коју је донело Треће кривично одељење са председником А. А. и известиоцем С. Ц., поништила је без враћања одлуку ГИП-а Општинског суда у Пескари, која је одбила захтев за доказни поступак поднет у складу са чланом 392, став 1-бис, први део, Законика о кривичном поступку. Разлог за одбијање била је старост оштећеног лица, детета од само три године. Врховни суд је осудио такав приступ, квалификујући га као "апсурдан акт" и понављајући апсолутну превласт заштите малолетника.

Нормативни контекст и рањивост малолетника у кривичном поступку

Доказни поступак, регулисан члановима 392 и следећим Законика о кривичном поступку, је процесна алатка која омогућава претходно прикупљање доказа (као што је сведочење) у фази претходног поступка, када постоји ризик да се он више неће моћи прибавити у главној расправи или да би његово одложено прикупљање могло угрозити његову поузданост. Члан 392, став 1-бис, ЗКП, посебно, предвиђа специфичне случајеве дозвољавања доказног поступка када се води поступак за посебно тешка кривична дела и када су присутне жртве у условима посебне рањивости.

Члан 90 кватер Законика о кривичном поступку јасно дефинише услове рањивости, међу којима се истичу старост или малолетност. За малолетнике, закон претпоставља стање рањивости које захтева опрезан и заштитни приступ. То значи да се потреба за прикупљањем сведочења малолетника, посебно у осетљивим контекстима као што су кривична дела злостављања (члан 572. КЗ) или сексуалног насиља (члан 609. бис КЗ), мора решавати са максималном пажњом и, често, унапред прикупљањем доказа путем доказног поступка.

Логика која стоји иза ових норми је двострука: с једне стране, избегавање да малолетник више пута проживљава трауму причајући о догађајима; с друге стране, обезбеђивање да се доказ прикупи у најприкладнијем тренутку, чувајући његову спонтаност и поузданост, пре него што време или друге околности могу променити сећање или способност изражавања.

Апсурдан је акт одбијање захтева за доказни поступак из чл. 392, ст. 1-бис, први део, ЗКП, донет због старости сведока, с обзиром да се ова последња не може сматрати личним стањем које чини испитивање неизводљивим, уводећи тиме ограничење прихватљивости овог института које закон не предвиђа и које, такође, заобилази претпоставке рањивости сведока и немогућности одлагања доказа предвиђене наведеном одредбом. (Чињенично стање које се односи на дете млађе од три године).

Ова максима Врховног суда, извучена из коментарисане пресуде, кристализује основни принцип одлуке. Суштина питања лежи у квалификацији одбијања као "апсурдног акта". У италијанском кривичном процесуалном праву, апсурдан акт је судски акт који, иако формално донет од стране судије, је толико радикално мањкав да се сматра непостојећим или у сваком случају способним да изазове регресију поступка на претходну фазу или неприхватљиву стагнацију. У суштини, апсурдан акт је процедурална грешка толико озбиљна да угрожава целовитост регуларности поступка.

Касациони суд појашњава да старост малолетника, чак и ако је веома мала (као у конкретном случају детета од три године), сама по себи не може представљати препреку за прикупљање сведочења путем доказног поступка. Напротив, малолетност појачава потребу за овим инструментом, јер спада у "претпоставке рањивости сведока и немогућности одлагања доказа". Одбијање доказног поступка засновано само на старости би значило увођење ограничења које закон не предвиђа, супротно духу норми усмерених на заштиту малолетника и правилно прикупљање доказа.

Импликације одлуке: Заштита и гаранције за малолетника

Пресуда бр. 23115/2025 има значајне последице на начин на који се управља сведочењима малолетника у кривичном поступку. Ево неких кључних тачака:

• Приоритет заштите: Потврђује се да је заштита малолетника примарна вредност, која мора водити процедуралне изборе. Доказни поступак постаје суштински инструмент за спречавање даљих траума и обезбеђивање заштићеног окружења за саслушање.
• Превазилажење предрасуда: Одлука доприноси превазилажењу идеје да веома мало дете не може бити поуздан сведок. Способност сведочења није стриктно везана за старост, већ за способност разумевања и извештавања о чињеницама, што мора бити процењено од случаја до случаја одговарајућим психолошким и техничким средствима.
• Специфични алати: Пресуда подразумева примену начина прикупљања доказа предвиђених чланом 398. ЗКП, који омогућавају испитивање малолетника уз помоћ стручњака (психолога, дечјих неуропсихијатара) и коришћење специфичних техника (као што је саслушање у заштићеним просторијама, са огледалским стаклима или на даљину), усмерених на минимизирање дететове нелагоде.
• Превенција апсурдних аката: Квалификација одбијања заснованог на старости као апсурдног акта шаље јасан сигнал судовима првог степена, подстичући их на скрупулозну примену норми за заштиту малолетника и да не постављају неоправдане препреке доказном поступку.

Закључци: Корак напред за правосуђе за малолетнике

Пресуда Апелационог суда бр. 23115/2025 представља значајан корак напред за правосуђе за малолетнике и за заштиту права деце жртава кривичних дела. Она јача свест да старост, чак и најмлађа, не може и не сме бити изговор за ускраћивање приступа правди или за одлагање прикупљања кључних доказа. Напротив, инхерентна рањивост малолетника захтева још већу пажњу и примену свих процесуалних алата, као што је доказни поступак, усмерених на обезбеђивање заштићеног и благовременог саслушања.

Наш Правни тим је увек био посвећен одбрани права малолетника и стриктној примени норми које их штите, уверени да праведно правосуђе мора бити, пре свега, правосуђе које води рачуна о најслабијима.