Пресуда бр. 15383 из 2024. године Врховног касационог суда нуди важна појашњења о надлежности која се примењује у вези са доделом јавних услуга, посебно у средњој фази између доделе и закључења уговора. Конкретно, предметни случај укључује опозив доделе од стране управе, која је наложила наплату заложне гаранције, што је довело до оспоравања од стране добитника тендера.
У конкретном случају, јавна управа је опозвала доделу уговора о услузи, тврдећи да је добитник тендера поднео неодржив економски предлог. Међутим, подносилац жалбе је оспорио законитост таквог опозива, тврдећи да је управа повредила принципе коректности и добре вере, пошто је тендерска документација садржала погрешне информације у вези са потребним историјским интервенцијама. То је довело до тога да је добитник тендера формулисао понуду која би, с обзиром на тачне информације, била неодржива.
Додела јавне услуге - Средња фаза између доделе и закључења уговора - Изјава о губитку права од стране јавне управе и наплата гаранција - Оспоравања од стране извођача и захтев за накнаду штете - Надлежност обичног суда - Основа - Чињенична ситуација. У погледу доделе јавне услуге, захтев за утврђивање незаконитости акта којим је управа, пре закључења уговора, опозвала доделу, наложивши наплату заложне гаранције, и последични захтев за накнаду штете спадају у надлежност обичног суда, ако се управи приписује кршење не правила конкурсне процедуре, која могу довести до искључења учесника из надметања, већ обавеза понашања коректности и добре вере, будући да се ради о питању које се тиче фазе извршења односа, иако није довело до закључења уговора о јавној набавци. (Принцип примењен у односу на захтев за утврђивање да је уговорни орган повредио дужности коректности и добре вере, јер је у тендерској документацији навео историјски податак интервенција који је био недовољно процењен у односу на стварни, наводећи компанију да формулише неодржив економски предлог, што је потом довело до опозива доделе пре закључења уговора).
Суд је утврдио да надлежност за оспоравање законитости акта о опозиву доделе и наплати заложне гаранције припада обичном суду. Ово је од суштинског значаја јер се ради о питањима која се не тичу само конкурсне процедуре, већ и поштовања принципа добре вере и коректности, који су од суштинског значаја за правилно одвијање јавног уговорног односа.
Пресуда бр. 15383 из 2024. године уклапа се у правни ток који наглашава важност коректности и добре вере у односима између јавне управе и приватних лица. Овај правни преседан могао би имати значајан утицај на будуће тендере и начине управљања јавним уговорима, јачајући заштиту привредних оператера од некоректног понашања уговорних органа.