Ugašeno privredno društvo i stečaj: može li likvidator podneti žalbu? Odluka Kasacionog suda u rešenju br. 30981 iz 2025. godine

Upravljanje krizom preduzeća i posledice brisanja društva iz registra privrednih subjekata oduvek predstavljaju teren žustre pravne debate. Kada se kapitalno društvo izbriše, nastupa njegovo prestanak postojanja u materijalnopravnom smislu. Ipak, pravni poredak predviđa vremenski okvir od jedne godine u kojem je još uvek moguće proglasiti stečaj. U ovom delikatnom kontekstu, nameće se pitanje: ko ima ovlašćenje da brani sada već ugašeni subjekt i da uloži pravni lek protiv eventualne presude o proglašenju stečaja? Razjašnjenje ovog pitanja pružio je Kasacioni sud rešenjem br. 30981 od 26. novembra 2025. godine, kojim je razmatrana žalba koju je podneo P., uz zastupanje F. L., protiv R.

Brisanje društva i stečaj u roku od godinu dana

Član 2495. Građanskog zakonika propisuje da brisanje iz registra privrednih subjekata dovodi do prestanka postojanja kapitalnog društva. Uprkos tome, kako bi se sprečilo da brisanje postane sredstvo za prevarantsko izbegavanje potraživanja poverilaca, član 10. Zakona o stečaju utvrđuje da individualni i kolektivni preduzetnici mogu biti proglašeni nesolventnim u roku od godinu dana od dana brisanja. Na taj način se stvara vremenski nesklad između prestanka pravnog subjekta i mogućnosti pokretanja stečajnog postupka protiv njega. Vrhovni sud je, rešenjem br. 30981/2025, analizirao upravo ulogu likvidatora u ovoj prelaznoj fazi, utvrdivši da njegova funkcija ne nestaje u potpunosti sa prestankom postojanja društva.

Legitimacija likvidatora: pravni stav Kasacionog suda

Kasacioni sud je potvrdio fundamentalni princip u pogledu aktivne i pasivne procesne legitimacije likvidatora ugašenog društva. U nastavku je naveden pravni stav iz odluke:

U postupku za proglašenje stečaja kapitalnog društva u roku od godinu dana od brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa članom 10. Zakona o stečaju, pasivna legitimacija pripada likvidatoru, koji, iako je društvo prestalo da postoji u skladu sa članom 2495. Građanskog zakonika, može podneti žalbu protiv presude o proglašenju stečaja, s obzirom na to da taj pravni lek, prema članu 18. Zakona o stečaju, može iskoristiti svako ko za to ima pravni interes.

Ovaj princip ukazuje na to da likvidator nije puki posmatrač prestanka postojanja društva. On zadržava ovlašćenje i dužnost da postupa pred sudom kako bi zaštitio pravilnost stečajnog postupka. Žalba prema članu 18. Zakona o stečaju je, zapravo, sredstvo dostupno svakome ko ima pravni interes: likvidator, budući da može snositi direktne ili indirektne posledice stečaja (misli se na tužbe za odgovornost ili krivičnopravne aspekte stečaja), nesumnjivo poseduje takav kvalifikovani interes.

Ključne tačke odluke Vrhovnog suda

Da bi se u potpunosti razumeli dometi ovog rešenja, korisno je sintetizovati ključne tačke koje su razmatrale sudije:

• Procesna pravna fikcija (Fictio iuris): Iako društvo više ne postoji u materijalnopravnom smislu, za potrebe stečajnog postupka pretpostavlja se njegov opstanak kako bi se garantovalo pravilno odvijanje kontradiktornog postupka.
• Pasivna i aktivna legitimacija: Likvidator je prirodni primalac dostavljanja predloga za pokretanje stečaja i jedino je lice ovlašćeno da podnese žalbu protiv deklarativne presude.
• Zaštita prava na odbranu: Uskraćivanje legitimacije likvidatoru značilo bi lišavanje ugašenog društva bilo kakve stručne odbrane, čime bi se prekršili ustavni principi pravičnog suđenja.

Zaključci

Zaključno, rešenje br. 30981 iz 2025. godine Kasacionog suda potvrđuje sudsku praksu koja je sada konsolidovana i usklađena sa potrebom da se garantuje efektivna zaštita u stečajnom postupku. Likvidator brisanog društva ostaje odbrambeni bedem ugašenog subjekta pred inicijativama poverilaca ili javnog tužioca, uz mogućnost ulaganja žalbe radi isticanja eventualnih nedostataka ili nepostojanja uslova za stečaj. Ova odluka predstavlja suštinsku referentnu tačku za profesionalce u oblasti privrednog i stečajnog prava.