Žalba Kasacionom sudu i PEC: kada potvrda usaglašenosti nije neophodna (Rešenje br. 16361/2025)

Elektronsko vođenje postupka uvelo je interpretativne izazove u pogledu formalnosti. Dostavljanje putem PEC-a je uobičajena praksa, ali šta se dešava ako se analogna kopija presude deponuje bez propisane potvrde o usaglašenosti? Rešenjem Kasacionog suda br. 16361 od 17. juna 2025. godine, rešava se ovo pitanje, razjašnjavajući granice nedopuštenosti žalbe.

Obaveza potvrde: garancija sigurnosti

Član 9, stavovi 1-bis i 1-ter, Zakona br. 53 iz 1994. godine, nalaže braniocu da potvrdi usaglašenost sa elektronskim originalom kada izdaje analognu kopiju akta koji je izvorno elektronski (npr. presuda dostavljena putem PEC-a). Ova potvrda je fundamentalna garancija pravne sigurnosti i autentičnosti procesnih akata. U prošlosti, njeno odsustvo je često dovodilo do nedopuštenosti kasacione žalbe, onemogućavajući postupak po zakonitosti.

Vrhovni sud je, Rešenjem br. 16361/2025, ponudio pragmatičnije tumačenje, ublažavajući posledice. Maksima presude utvrđuje da:

Deponovanjem u sudski registar, u roku od dvadeset dana od poslednjeg dostavljanja, analogne kopije osporenog rešenja pripremljenog u elektronskom originalu i dostavljenog putem PEC-a, bez potvrde o usaglašenosti branioca u skladu sa čl. 9, stavovi 1-bis i 1-ter, Zakona br. 53 iz 1994. godine, ne dovodi do nedopuštenosti kasacione žalbe ukoliko protivtužilac, prilikom stupanja u postupak, deponuje analognu kopiju uredno overene odluke, ili ne ospori u skladu sa čl. 23, stav 2, Zakonika br. 82 iz 2005. godine, usaglašenost neformalne kopije sa originalom koji mu je dostavljen, ili - kao u ovom slučaju - ukoliko je druga strana samo pozvana, a podnosilac žalbe deponuje potvrdu o usaglašenosti do sednice veća ili ročišta za raspravu.

Ova odluka je ključna. Sud, ponavljajući važnost potvrde, priznaje da se početno odsustvo može ispraviti ili ne biti relevantno u određenim okolnostima. Cilj je da se Kasacionom sudu obezbedi autentična kopija osporene odluke, bez obzira ko i kada potvrđuje njenu usaglašenost, pod uslovom da se postigne sigurnost autentičnosti.

Rešenja Kasacionog suda: kada forma ustupa mesto suštini

Rešenje br. 16361/2025 identifikuje tri scenarija u kojima odsustvo početne potvrde ne dovodi do nedopuštenosti:

• Kopija overena od strane protivtužioca: Deponovanjem analogne kopije overene od strane druge strane ispravlja se nedostatak.
• Neosporavanje: Ako druga strana izričito ne ospori usaglašenost neformalne kopije (član 23, stav 2, Zakonika br. 82/2005), ona se smatra priznatom.
• Naknadna potvrda: Ako je druga strana samo "pozvana", podnosilac žalbe može potvrditi usaglašenost i do sednice veća ili ročišta za raspravu.

Ovi principi su u skladu sa presudom Velikog veća br. 8312 iz 2019. godine, promovišući veću formalnu toleranciju, pod uslovom da se garantuje sigurnost akta.

Zaključci: ravnoteža i praktičnost

Rešenje br. 16361/2025 predstavlja korak ka jurisprudenciji više orijentisanoj na suštinu. Kasacioni sud ponavlja da proceduralne norme imaju za cilj pravilno formiranje presude i zaštitu prava, a ne stvaranje nepremostivih prepreka zbog pukih propusta koji se lako mogu ispraviti. Za advokate, ovo je podsetnik na važnost formalnosti, ali i uveravanje u mogućnost ispravljanja određenih propusta, posebno kada se autentičnost može garantovati naknadno. Efikasnije i manje birokratsko pravosuđe je u interesu svih.