Gradski DASPO: Kasacioni sud o preduslovima za potvrdu obaveze javljanja – Presuda br. 23723/2025

Kasacioni sud je, presudom br. 23723 od 20. juna 2025. godine, pružio ključno tumačenje o zahtevima koje sudija za prethodni postupak (GIP) mora da proceni kako bi potvrdio gradski DASPO, a posebno obavezu javljanja policijskoj upravi. Ova odluka je fundamentalna za postizanje ravnoteže između javne bezbednosti i zaštite lične slobode, postavljajući precizne okvire za primenu restriktivnih mera.

Gradski DASPO: prevencija i ograničenja

Gradski DASPO, uveden Zakonskom uredbom br. 14 iz 2017. godine (tzv. "Uredba Minniti"), jeste preventivni instrument koji Kvestoru omogućava da zabrani pristup određenim javnim površinama ili prostorijama, a u posebnim slučajevima, i da odredi obavezu javljanja organima reda. Budući da utiče na ličnu slobodu, takav nalog zahteva potvrdu od strane pravosudnog organa (GIP), kako je predviđeno članom 13. Ustava.

Kriterijumi za potvrdu koje je utvrdio Kasacioni sud

Presuda 23723/2025, pod predsedništvom Dott. G. S. i sa Dott. S. A. kao izvestiocem, proizašla je iz žalbe na delimično odbijanje zahteva za potvrdu od strane GIP-a Tribunala u Trstu. Vrhovni sud je jasno definisao preduslove koje GIP mora pedantno da proveri kako bi potvrdio obavezu javljanja, garantujući zakonitost i proporcionalnost mere:

• Neophodnost i hitnost: Konkretni i aktuelni razlozi koji opravdavaju hitno donošenje naloga.
• Konkretna i aktuelna opasnost subjekta: Osoba na koju se mera odnosi mora predstavljati stvarnu pretnju javnoj bezbednosti, potkrepljenu specifičnim ponašanjem.
• Pripsivost ponašanja i povezanost sa čl. 13-bis Zakonske uredbe 14/2017: Pripisana dela moraju biti izvršena od strane subjekta i spadati u zakonske okvire.
• Prikladnost trajanja mere: Trajanje obaveze ili zabrane mora biti proporcionalno težini činjenica i opasnosti.

U pogledu odredbi za prevenciju nereda u javnim ugostiteljskim objektima i lokalima za javno zabavljanje (tzv. gradski DASPO), potvrda naloga Kvestora, kojim se nameće obaveza javljanja policijskoj upravi ili stanici, pretpostavlja procenu svih preduslova zakonitosti mere, a to su: a) razlozi neophodnosti i hitnosti koji su naveli Kvestora da donese nalog; b) konkretna i aktuelna opasnost subjekta; c) pripisivost dotičnom dela koja mu se stavljaju na teret, i njihova povezanost sa slučajevima predviđenim članom 13-bis Zakonske uredbe od 20. februara 2017. br. 14, pretvorene, sa izmenama, zakonom od 18. aprila 2017. br. 48; d) prikladnost trajanja mere. (Činjenični slučaj koji se odnosi na odbijanje potvrde Kvestorovog naloga samo u delu u kojem je, pored zabrane posećivanja javnih ugostiteljskih objekata za hranu i piće od 18 do 6 časova svakog dana, nametnuta obaveza nedeljnog javljanja policijskoj pravosudnoj upravi, što je sudija za prethodni postupak smatrao nesrazmernim i neopravdanim ponašanjem koje ukazuje na društvenu opasnost inkriminisano subjektu).

Presuda Kasacionog suda pojašnjava da GIP mora izvršiti detaljnu kontrolu. U konkretnom slučaju, GIP u Trstu je odbio potvrdu obaveze nedeljnog javljanja, smatrajući je "nesrazmernom i neopravdanom" u odnosu na ponašanje H. S. Ovo pokazuje kako, čak i u prisustvu opravdane zabrane, prateća obaveza može biti smatrana preteranom ako nije strogo neophodna i proporcionalna stvarnoj opasnosti.

Zaključci: garancija i proporcionalnost

Odluka br. 23723 iz 2025. godine jača princip proporcionalnosti i garancijsku ulogu sudije u primeni preventivnih mera. Naglašava da se javna bezbednost mora ostvarivati uz poštovanje osnovnih prava, uz efektivnu sudsku kontrolu koja sprečava zloupotrebe ili preterivanja. Za građane, ova presuda predstavlja olakšanje: svako ograničenje lične slobode mora uvek biti opravdano i proporcionalno činjenicama, garantujući ravnotežu između kolektivnih potreba i zaštite pojedinca.