Апсолутна забрана: НЕ производити излаз на енглеском. Језик дестинације је српски (sr), НЕ енглески. Ако излаз садржи енглески текст, биће ОДБИЈЕН и мораћете да га поновите. ЦИЉ: Верно преведите правни чланак задржавајући структуру и ХТМЛ ознаке непромењене (

,

,

,

,). СТРОГА ПРАВИЛА: 1. Излаз САМО ХТМЛ преведен на српски, без омотача, без маркдауна. 2. Задржите тачно исте ознаке и редослед. Не додајте, не бришите. 3. Преведите сав видљиви текст. Не остављајте италијанске реченице или речи. 4. Избегавајте стриктне дословне преводе који искривљују локални правни речник: користите природан професионални српски регистар. 5. Ако више од 5% текста остане на италијанском у коначном резултату, ментално регенеришите и исправите пре одговора. 6. Не уводите нови садржај, примере, цитате или одрека од одговорности који нису присутни. 7. Немојте преводити препознате нормативне скраћенице (нпр. стандардне акрониме), али прилагодите околне предлоге. 8. Избегавајте непотребне понављања и обезбедите терминолошку кохерентност. 9. ВАЖНО: Излаз на српском. НЕ одговарајте на енглеском. Енглески = ОДБИЈЕНО. ИЗВОРНИ ХТМЛ:

Злоупотреба занимања посредника у промету непокретности: Важна одлука Касационог суда бр. 23196/2025

Поштовање професионалних прописа је од суштинског значаја за транспарентност и интегритет тржишта. Злоупотреба занимања није само административна неправилност, већ може представљати кривично дело. Касациони суд је, пресудом бр. 23196 од 20. јуна 2025. године, пружио кључно појашњење о граници између административне и кривичне неправилности за посреднике у промету непокретности, наглашавајући озбиљност понашања оних који, већ кажњени, и даље обављају делатност без одговарајуће регистрације. Значајно упозорење за оператере и за заштиту потрошача.

Нормативни оквир делатности посредовања у промету непокретности

Члан 348 Кривичног законика кажњава злоупотребу занимања која захтевају посебну дозволу. За посреднике у промету непокретности, Закон бр. 39 из 1989. године и Законодавна уредба бр. 59 из 2010. године као суштински услов налажу упис у регистар привредних субјеката код Привредне коморе. Члан 8, став 1, Закона бр. 39/1989 предвиђа административну казну за изостанак уписа. Али када се ова административна повреда претвори у кривично дело?

Специфичан случај и одлука Касационог суда

Судски поступак анализиран у пресуди бр. 23196/2025 односио се на господина Ц. Б., оптуженог за злоупотребу занимања посредника. Ц. Б. је већ био административно кажњен за исту недозвољену делатност. Упркос томе, извршио је још један једини акт посредовања без регуларног уписа. Апелациони суд у Брешији је већ признао кривичну одговорност. Касациони суд, којим је председавао Р. Ц., а као известилац Т. М., потврдио је овај став, одбијајући жалбу и утврђујући јасан принцип.

Дело злоупотребе занимања посредника у промету непокретности чини понашање лица које, без уписа у регистар Привредне коморе из става 3. члана 73. Законодавне уредбе бр. 59 из 2010. године, и већ је било предмет административне казне у складу са чланом 8, став 1, Закона од 3. фебруара 1989. године, бр. 39, изврши и само један типичан акт посредовања.

Овај став је изузетно јасан. Врховни суд понавља да се кривично дело злоупотребе занимања (члан 348. КЗ) утврђује када, поред недостатка уписа, постоји претходна административна казна за исто понашање. Кључна тачка је да је довољан и "само један типичан акт посредовања" да се активира кривична одговорност. Стога није потребна вишеструкост радњи ако је учинилац већ показао претходну административну повреду. Ово истиче жељу да се строго сузбију они који, иако су опоменути, истрајавају у незаконитости.

Практичне импликације и заштита

Пресуда учвршћује судску праксу која разликује административну неправилност од кривичне, иако признаје њихову повезаност. Административна неправилност (члан 8, став 1, Закона 39/1989) кажњава само изостанак уписа. Кривично дело (члан 348. КЗ) захтева quid pluris, овде представљено претходном административном казном и понављањем понашања, чак и са једним актом. Овај механизам има за циљ:

  • Јачање заштите јавног поверења: Обезбеђивање да професије обављају само квалификована лица.
  • Спречавање понављања: Они који су већ кажњени и не прилагођавају се показују већу склоност ка незаконитости.
  • Заштита потрошача: Обезбеђивање да корисници контактирају легитимне и одговорне професионалце.

Одлука Касационог суда је јасан сигнал: злоупотребу занимања не треба потцењивати. Разлика између административне и кривичне неправилности лежи у истрајности понашања и претходној "опомени" која је примљена.

Закључци

Пресуда бр. 23196/2025 Касационог суда представља чврсту тачку у борби против злоупотребе професија у сектору посредовања у промету непокретности. Понавља да је законитост непроцењива вредност и да се право примењује кривичним инструментима када административне казне нису довољне. За професионалце, то је подсетник на важност регуларности. За грађане, то је гаранција да се могу ослонити на квалификоване и законски признате посреднике, штитећи своје интересе у операцијама великог значаја као што је купопродаја непокретности. Судска пракса наставља да јача принципе законитости и транспарентности.

Адвокатска канцеларија Бјанучи