,
Поштовање професионалних прописа је од суштинског значаја за транспарентност и интегритет тржишта. Злоупотреба занимања није само административна неправилност, већ може представљати кривично дело. Касациони суд је, пресудом бр. 23196 од 20. јуна 2025. године, пружио кључно појашњење о граници између административне и кривичне неправилности за посреднике у промету непокретности, наглашавајући озбиљност понашања оних који, већ кажњени, и даље обављају делатност без одговарајуће регистрације. Значајно упозорење за оператере и за заштиту потрошача.
Члан 348 Кривичног законика кажњава злоупотребу занимања која захтевају посебну дозволу. За посреднике у промету непокретности, Закон бр. 39 из 1989. године и Законодавна уредба бр. 59 из 2010. године као суштински услов налажу упис у регистар привредних субјеката код Привредне коморе. Члан 8, став 1, Закона бр. 39/1989 предвиђа административну казну за изостанак уписа. Али када се ова административна повреда претвори у кривично дело?
Судски поступак анализиран у пресуди бр. 23196/2025 односио се на господина Ц. Б., оптуженог за злоупотребу занимања посредника. Ц. Б. је већ био административно кажњен за исту недозвољену делатност. Упркос томе, извршио је још један једини акт посредовања без регуларног уписа. Апелациони суд у Брешији је већ признао кривичну одговорност. Касациони суд, којим је председавао Р. Ц., а као известилац Т. М., потврдио је овај став, одбијајући жалбу и утврђујући јасан принцип.
Дело злоупотребе занимања посредника у промету непокретности чини понашање лица које, без уписа у регистар Привредне коморе из става 3. члана 73. Законодавне уредбе бр. 59 из 2010. године, и већ је било предмет административне казне у складу са чланом 8, став 1, Закона од 3. фебруара 1989. године, бр. 39, изврши и само један типичан акт посредовања.
Овај став је изузетно јасан. Врховни суд понавља да се кривично дело злоупотребе занимања (члан 348. КЗ) утврђује када, поред недостатка уписа, постоји претходна административна казна за исто понашање. Кључна тачка је да је довољан и "само један типичан акт посредовања" да се активира кривична одговорност. Стога није потребна вишеструкост радњи ако је учинилац већ показао претходну административну повреду. Ово истиче жељу да се строго сузбију они који, иако су опоменути, истрајавају у незаконитости.
Пресуда учвршћује судску праксу која разликује административну неправилност од кривичне, иако признаје њихову повезаност. Административна неправилност (члан 8, став 1, Закона 39/1989) кажњава само изостанак уписа. Кривично дело (члан 348. КЗ) захтева quid pluris, овде представљено претходном административном казном и понављањем понашања, чак и са једним актом. Овај механизам има за циљ:
Одлука Касационог суда је јасан сигнал: злоупотребу занимања не треба потцењивати. Разлика између административне и кривичне неправилности лежи у истрајности понашања и претходној "опомени" која је примљена.
Пресуда бр. 23196/2025 Касационог суда представља чврсту тачку у борби против злоупотребе професија у сектору посредовања у промету непокретности. Понавља да је законитост непроцењива вредност и да се право примењује кривичним инструментима када административне казне нису довољне. За професионалце, то је подсетник на важност регуларности. За грађане, то је гаранција да се могу ослонити на квалификоване и законски признате посреднике, штитећи своје интересе у операцијама великог значаја као што је купопродаја непокретности. Судска пракса наставља да јача принципе законитости и транспарентности.