Presuda br. 3767 iz 2018. godine: naknada nematerijalne štete i relevantnost prebivališta
Vrhovni kasacioni sud je, u svom rešenju br. 3767 iz 2018. godine, razmatrao ključno pitanje u vezi sa naknadom nematerijalne štete, pojašnjavajući da socioekonomska realnost oštećenog ne sme uticati na visinu naknade. Ovaj princip je ponovljen u odgovoru na žalbe podnete od strane članova porodice žrtve saobraćajne nesreće, koji su osporili umanjenje naknade koje je izvršio Apelacioni sud u Milanu, uzimajući u obzir njihovo prebivalište u Rumuniji.
Razmatrani slučaj
Postupak je proizašao iz tragične smrti P.V., koga je udario kamion. Članovi porodice žrtve su zahtevali naknadu pretrpljene štete, ali je prvostepeni sud u Milanu prvobitno odbio zahtev. U drugom stepenu, Apelacioni sud je delimično usvojio zahtev, ali je umanjio iznos naknade za članove porodice koji žive u Rumuniji, primenjujući umanjenje od 30% na osnovu njihove ekonomske situacije.
Socioekonomska realnost u kojoj živi žrtva nezakonitog postupka je potpuno irelevantna za potrebe obračuna štete nastale deliktom.
Pravni principi utvrđeni od strane Suda
Presudom br. 3767, Vrhovni kasacioni sud je usvojio žalbu, ističući nekoliko osnovnih principa:
- Naknada nematerijalne štete ne sme varirati u zavisnosti od prebivališta oštećenog.
- Posledice štete moraju se proceniti na osnovu pretrpljenog gubitka od strane žrtve, nezavisno od socioekonomskog konteksta.
- U slučaju smrti bliskog srodnika, moralna patnja se pretpostavlja, a teret dokazivanja odsustva emotivne veze leži na tuženom.
Zaključak
Presuda Vrhovnog kasacionog suda predstavlja značajnu afirmaciju principa u oblasti naknade štete. Ona ponovo potvrđuje pravo članova porodice žrtava da dobiju pravednu naknadu, bez diskriminacije zasnovane na njihovom prebivalištu. Ovaj sudski stav je ključan za obezbeđivanje efikasne zaštite prava oštećenih, potvrđujući da se ljudska patnja ne može kvantifikovati na osnovu ekonomskih ili teritorijalnih kriterijuma. Sud je, stoga, pružio važno pojašnjenje, potvrđujući da dostojanstvo osobe i njeno pravo na kompenzaciju za nematerijalnu štetu moraju ostati nepromenjeni, bez obzira na socioekonomsku situaciju oštećenog.
