Pekulat i patološko kockanje: Razmišljanja o presudi Vrhovnog suda

Presuda Vrhovnog suda br. 21986 od 22. maja 2023. godine postavila je značajna pitanja u vezi sa krivičnom odgovornošću u slučaju krivičnih dela pronevere, posebno kada optuženi ima problem patološkog kockanja. Optužena, A.A., osuđena je za proneveru značajnih novčanih sredstava kojima je raspolagala kao direktor opštih i administrativnih službi školskih ustanova.

Pronevera i ponašanje optužene

Sud je potvrdio krivičnu odgovornost A.A. za više epizoda pronevere novca, izvršenih falsifikovanjem dokumenata i neplaćanjem doprinosa koje su porodice uplatile za školske troškove. Radnje su kvalifikovane kao pronevera, krivično delo koje pretpostavlja raspolaganje novcem od strane javnog službenika.

Presuda pojašnjava da zajedničko raspolaganje javnim sredstvima od strane više javnih službenika ne isključuje postojanje pronevere.

Konkretno, Sud je naglasio da su, prema važećim propisima, direktor administrativnih službi i školski direktor imali zajedničko raspolaganje sredstvima, što opravdava primenu kvalifikacije pronevere umesto kvalifikacije teške prevare. Ovaj aspekt naglašava važnost položaja i dužnosti javnih službenika u upravljanju javnom imovinom.

Patološko kockanje i sposobnost shvatanja i odlučivanja

Ključna tačka presude tiče se pitanja sposobnosti optužene, koja boluje od patološkog kockanja, da shvata i odlučuje. A.A. je tvrdila da je njeno mentalno zdravstveno stanje moglo uticati na njeno krivično ponašanje. Međutim, Sud je smatrao da ne postoji uzročno-posledična veza između poremećaja patološkog kockanja i radnji pronevere, naglašavajući potrebu da se dokaže da je poremećaj direktno doveo do izvršenja krivičnih dela.

Sud se pozvao na sudsku praksu, navodeći da patološko kockanje može smanjiti sposobnost shvatanja i odlučivanja samo ako postoji direktna korelacija između poremećaja i krivičnog ponašanja. Ovaj aspekt naglašava važnost precenjene procene psiholoških uslova optuženog u kontekstu krivičnog postupka.

Zaključci

Ova presuda pruža važna razmišljanja o osetljivoj ravnoteži između krivične odgovornosti i ličnih uslova optuženog. Vrhovni sud je ponovio da prisustvo mentalnih poremećaja, kao što je patološko kockanje, automatski ne oslobađa od krivične odgovornosti, već zahteva detaljnu procenu uzročno-posledične veze između poremećaja i nezakonitog ponašanja. Pitanje raspolaganja javnim sredstvima i odgovornost onih koji njima upravljaju ostaju teme od ključnog značaja u kontekstu krivičnog prava.