Evropski nalog za hapšenje i zaštita zdravlja: Kasacioni sud 24100/2025 postavlja granice za izručenje

Evropski nalog za hapšenje (ENA) je ključni instrument za pravosudnu saradnju u EU, ali mora biti u ravnoteži sa zaštitom osnovnih prava. Presuda Kasacionog suda br. 24100 od 16. juna 2025. godine interveniše u ovoj ravnoteži, ponavljajući važnost zaštite zdravlja traženog lica i postavljajući jasnu granicu za izvršenje ENA.

Kada zdravlje traženog lica zaustavlja ENA

Ova odluka proizilazi iz slučaja P. P.M. G. R., za koga je bio izdat ENA. Apelacioni sud u Bariju, kao sud za izvršenje, morao je da proceni da li teški zdravstveni uslovi mogu opravdati odbijanje izručenja. Zakon od 22. aprila 2005. godine, br. 69, koji implementira Okvirnu odluku 2002/584/SVV, predviđa razloge za odbijanje. Sudska praksa, u skladu sa članom 32. italijanskog Ustava i članom 4. Povelje o osnovnim pravima EU, ojačala je zaštitu ljudskih prava, uključujući zdravlje, kao ograničenje pravosudne saradnje.

Zaključak Kasacionog suda: Neprikosnoveni princip

Kasacioni sud je, presudom 24100/2025, ponudio suštinsko pojašnjenje, utvrđujući princip koji štiti osobu od automatskog izručenja u prisustvu konkretnih rizika po zdravlje. Evo zaključka u celosti:

U pogledu evropskog naloga za hapšenje, apelacioni sud, kao sud za izvršenje, može odbiti izručenje rešenjem koje se može pobijati pred Kasacionim sudom u skladu sa čl. 22. Zakona od 22. aprila 2005. godine, br. 69, u slučaju kada, nakon odluke kojom je ono naloženo, nastanu ozbiljni i dokazani razlozi za verovanje da bi to izlaganje tražene osobe stvarnom riziku od značajnog smanjenja očekivanog životnog veka ili brzog i nepopravljivog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja.

Ova odluka je ključna. Ne radi se o generičkom lošem osećaju, već o "stvarnom", "ozbiljnom" i "dokazanom" riziku da izručenje može dovesti do "značajnog smanjenja očekivanog životnog veka" ili "brzog i nepopravljivog pogoršanja" zdravstvenog stanja. Sud za izvršenje mora rigorozno medicinsko-pravno da utvrdi ozbiljnost situacije. Mogućnost žalbe Kasacionom sudu, u skladu sa čl. 22. Zakona 69/2005, naglašava osetljivost i potrebu za sudskom kontrolom.

Uloga sudije i zaštita prava

Presuda jača ulogu Apelacionog suda kao "suda za izvršenje", zaduženog za balansiranje pravosudne saradnje i osnovnih prava. Ovo se prevodi u:

• Rigorozno utvrđivanje ozbiljnih i dokazanih razloga u vezi sa zdravstvenim stanjem.
• Procena konkretnog rizika od nepopravljivog ili fatalnog pogoršanja.
• Odluke zasnovane na objektivnim i dokumentovanim, često medicinsko-pravnim, elementima.
• Mogućnost odbijanja izručenja čak i nakon prvobitne odluke, ukoliko se pojave nove zdravstvene okolnosti.

Ovakav pristup je u skladu sa sudskom praksom Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava, koji naglašavaju poštovanje osnovnih prava, uključujući zdravlje i zabranu nečovečnog postupanja.

Zaključci: Esencijalna ravnoteža u transnacionalnoj pravdi

Presuda Kasacionog suda br. 24100 iz 2025. godine predstavlja čvrstu tačku u Evropskom nalogu za hapšenje. Ona pojašnjava da međunarodna pravosudna saradnja ne može žrtvovati dostojanstvo i zdravlje pojedinca. Mogućnost odbijanja izručenja u prisustvu stvarnih i ozbiljnih rizika po život ili telesni integritet predstavlja bedem za osnovna prava, potvrđujući da je pravni sistem pažljiv prema očuvanju najdragocenijih ljudskih vrednosti.