Iznajmljivanje "na vruće" i odgovornost izvođača radova: Presuda Kasacionog suda 26595/2025

Bezbednost na radnom mestu predstavlja fundamentalni stub našeg pravnog sistema, neizostavni vrednost koja nameće poslodavcima i izvođačima radova precizne obaveze zaštite. Međutim, složenost savremenih radnih dinamika, kao što je iznajmljivanje mašina sa operaterom (takozvano iznajmljivanje "na vruće"), ponekad može generisati neizvesnosti u pogledu podele odgovornosti u slučaju povrede. Na ovu osetljivu temu intervenisao je Kasacioni sud, Odeljenje 4 Krivično, presudom br. 26595 od 05.06.2025. (deponovanom 21.07.2025.), nudeći fundamentalno pojašnjenje koje zaslužuje maksimalnu pažnju svih kompanija.

Slučaj: Tragična povreda i pitanje odgovornosti

Događaj koji je razmatrao Vrhovni sud potiče od smrtne nesreće koja se dogodila operateru vozila iznajmljenog "na vruće" za orezivanje nekog drveća. Tokom operacija, radnik je bio pogođen padom grane, unutar gradilišne zone koja je, prema predviđanjima plana organizacije bezbednosti i dokumenta o proceni rizika (DVR), trebalo da bude zabranjena za pristup. Izvođač radova, na čijem gradilištu se dogodio događaj, odgovarao je za štetne posledice. Apelacioni sud u Rimu je već potvrdio odgovornost izvođača radova, a žalba Kasacionom sudu imala je za cilj osporavanje tog stava.

Ključna tačka spora ticala se obima bezbednosnih obaveza izvođača radova prema radniku koji, iako je radio na njegovom gradilištu, bio je formalno zaposlenik kompanije koja je obezbedila mašinu za iznajmljivanje "na vruće". Postavljalo se, dakle, pitanje da li izvođač radova treba da odgovara i za bezbednost onoga što pravna nauka definiše kao "tuđi operater", odnosno radnika koji nije direktno pod njegovim zaposlenjem, ali je uključen u njegov operativni kontekst.

Maksima Kasacionog suda: Obaveze zaštite proširene na "tuđeg" operatera

U pogledu prevencije povreda na radu, izvođač radova, u slučaju iznajmljivanja "na vruće" sa obezbeđivanjem mašine i radnika sa specifičnim veštinama za njeno korišćenje, odgovara za štetne posledice proistekle iz nepoštovanja normi za prevenciju povreda u vezi sa izvođenjem radova, takođe u odnosu na "tuđeg" operatera zaduženog za iznajmljenu mašinu, u odnosu na koga postoje iste obaveze zaštite kao i prema zaposlenima.

Ova maksima je izuzetno značajna. Kasacioni sud, presudom 26595/2025, ponavlja i jača princip koji je već utvrđen, ali često predmet različitih tumačenja: izvođač radova ima precizne obaveze garancije i prema radnicima koji nisu direktno zaposleni, ali rade unutar njegovog gradilišta ili u okviru njegove proizvodne delatnosti. Konkretno u slučaju iznajmljivanja "na vruće", gde se mašina obezbeđuje sa specijalizovanim operaterom, izvođač radova ne može se osloboditi svojih odgovornosti u vezi sa bezbednošću.

To znači da, iako je operater formalno zaposlenik kompanije za iznajmljivanje, izvođač radova koji ga prima na svoje gradilište dužan je da garantuje iste bezbednosne uslove koje bi obezbedio svojim zaposlenima. Ova obaveza proizilazi iz pozicije garancije koju izvođač radova preuzima na osnovu kontrole i usmeravanja radnog okruženja i načina izvođenja aktivnosti.

Normativne i pravosudne osnove

Odluka Kasacionog suda zasniva se na čvrstom normativnom okviru, pre svega na Zakonskoj uredbi 81/2008, Jedinstvenom tekstu o bezbednosti na radu. Posebno su relevantni članovi kao što su:

• **Član 26 (Obaveze povezane sa ugovorima o podizvođenju, delu ili snabdevanju)**: Ovaj član utvrđuje da, u slučaju poveravanja radova, usluga i snabdevanja, poslodavac naručilac mora proveriti tehničko-profesionalnu podobnost podizvođača ili samostalnih radnika, promovisati saradnju i koordinaciju aktivnosti i izraditi Jedinstveni dokument o proceni interferentnih rizika (DUVRI).
• **Član 19 (Obaveze nadzornika)** i **Član 20 (Obaveze radnika)**: Ovi članovi, iako se odnose na različite figure, naglašavaju odgovornost svakoga u doprinosu bezbednosti, ali ne oslobađaju izvođača radova njegovih primarnih obaveza.

Pravo sudstva je odavno pojasnilo da izvođač radova, kao vlasnik gradilišta ili radnog mesta, ima obavezu da preduzme odgovarajuće mere za prevenciju povreda, bez obzira na direktan radni odnos sa povređenim radnikom. Ova obaveza se pojačava kada izvođač radova ima efektivnu kontrolu nad aktivnostima i kontekstom u kojem se rad obavlja, kao u slučaju iznajmljivanja "na vruće". Propust u preduzimanju suštinskih preventivnih mera, kao što je zabrana rizične zone, kao što se dogodilo u konkretnom slučaju, predstavlja jasno kršenje tih obaveza.

Implikacije i saveti za kompanije

Presuda 26595/2025 predstavlja upozorenje za sve kompanije koje posluju u sektoru podizvođenja radova i koje koriste iznajmljivanje mašina "na vruće". Implikacije su jasne:

• **Detaljna provera**: Izvođač radova mora sprovesti rigoroznu proveru tehničko-profesionalne podobnosti kompanije za iznajmljivanje, ne ograničavajući se na formalne aspekte.
• **Koordinacija i informisanje**: Neophodna je stalna koordinacija između izvođača radova i kompanije za iznajmljivanje, sa razmenom informacija o specifičnim rizicima i preventivnim merama koje treba preduzeti.
• **Prilagođavanje bezbednosnih dokumenata**: DVR i POS izvođača radova moraju biti ažurirani i uzeti u obzir prisustvo spoljnih operatera i specifičnosti radova koji se obavljaju sa iznajmljenim mašinama.
• **Kontrola i nadzor**: Izvođač radova ima obavezu da nadgleda efektivnu primenu bezbednosnih normi i predviđenih procedura, intervenišući promptno u slučaju kršenja ili opasnih situacija.

Ova presuda, koja se uklapa u utvrđeni sudski pravac (videti takođe prethodne maksimume kao što su br. 1777 iz 2019. ili br. 32178 iz 2020.), još jednom naglašava važnost proaktivnog i odgovornog upravljanja bezbednošću na radu, proširujući opseg zaštite na sve one koji, pod različitim naslovima, doprinose realizaciji dela ili usluge.

Zaključci

Presuda Kasacionog suda br. 26595/2025 jača princip prema kojem se odgovornost za bezbednost na radu ne može fragmentisati ili izbeći u prisustvu složenih ugovornih odnosa kao što je iznajmljivanje "na vruće". Izvođač radova, kao garant bezbednosti svog gradilišta, ima neopozivu obavezu da zaštiti sve radnike koji tamo rade, uključujući i "tuđe operatore". Ova odluka je fundamentalna za promociju inkluzivnije kulture bezbednosti i za prevenciju tragedija poput one koja je pokrenula slučaj, ponavljajući da su život i fizički integritet radnika vrednosti koje nijedna ekonomska ili ugovorna logika ne može staviti u drugi plan. Za kompanije, to znači još više ulagati u obuku, planiranje i kontrolu, garantujući da svako radno okruženje bude bezbedno mesto za sve.