Presuda br. 39711 iz 2024. godine: Oduzimanje vozačke dozvole i uslovna suspenzija kazne

Nedavna presuda br. 39711 od 30. maja 2024. godine, koju je donela Kasacioni sud, izazvala je značajnu debatu u vezi sa drumskim saobraćajem i krivičnim sankcijama. Konkretno, Sud se bavio pitanjem obaveznog oduzimanja vozačke dozvole u vezi sa uslovnom suspenzijom kazne za vozače pod dejstvom alkohola. Ova odluka pruža važne uvide za razumevanje načina na koji se italijanski propisi prepliću sa ustavnim principima.

Kontekst presude

Slučaj koji je Sud razmatrao ticao se optuženog P. F., optuženog za izazivanje saobraćajne nesreće dok je vozio sa nivoom alkohola u krvi većim od 1,5 grama po litru. Sudija, iako je odobrio uslovnu suspenziju kazne, morao je da primeni član 186, stav 2-bis, Zakonika o saobraćaju, koji predviđa obavezno oduzimanje vozačke dozvole u takvim okolnostima.

U tom kontekstu, postavljen je ustavni spor, jer je tvrdjeno da je razmatrani propis u suprotnosti sa čl. 3 i 117, stav 1, Ustava. Međutim, Sud je ovu stvar proglasio očigledno neosnovanom, potvrđujući primenljivost oduzimanja vozačke dozvole čak i u slučaju uslovne suspenzije kazne.

Značenje odluke

Član 186, stav 2-bis, Zakonika o saobraćaju - Obavezno oduzimanje vozačke dozvole - Izvršnost upravne sporedne sankcije u slučaju uslovne suspenzije kazne - Postojanje - Pitanje ustavne zakonitosti zbog suprotnosti sa čl. 3 i 117, stav 1, Ustava - Očigledna neosnovanost. Očigledno je neosnovano pitanje ustavne zakonitosti, postavljeno u vezi sa čl. 3 i 117, stav 1, Ustava, člana 186, stava 2-bis, Zakonika br. 285 od 30. aprila 1992. godine, u delu u kojem, u slučaju odobravanja uslovne suspenzije kazne od strane sudije za utvrđivanje činjenica, ne obuhvata u opseg primene beneficija - uprkos svojoj konvencionalno krivičnoj prirodi - upravnu sporednu sankciju oduzimanja vozačke dozvole, obavezno izrečenu licu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nesreću vozeći sa nivoom alkohola u krvi većim od 1,5 grama po litru.

Odluka Suda predstavlja važnu potvrdu rigoroznog stava prema vožnji pod dejstvom alkohola. Oduzimanje vozačke dozvole u ovom slučaju posmatra se kao neophodna bezbednosna mera, koja se ne može izbeći odobravanjem uslovne suspenzije kazne. Ovakav pristup ima za cilj da obezbedi bezbednost saobraćaja i spreči opasno ponašanje, naglašavajući važnost individualne odgovornosti.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 39711 iz 2024. godine ponavlja da oduzimanje vozačke dozvole ima ne samo kaznenu, već i preventivnu dimenziju. Sud je pojasnio da, čak i u prisustvu uslovne suspenzije kazne, upravne sporedne sankcije nastavljaju da proizvode svoje efekte, doprinoseći održavanju visoke budnosti protiv ponašanja koja mogu ugroziti živote drugih. Ovaj pravni stav se uklapa u širi kontekst zaštite javne bezbednosti, skrećući pažnju na temu od velikog društvenog značaja.