Komentar Odluke br. 20013 iz 2024. godine: Poništaj u odlukama Kasacionog suda

Nedavna Odluka br. 20013 od 19. jula 2024. godine, doneta od strane Vrhovnog kasacionog suda, pruža važan osvrt na temu poništaja odluka. Ovaj akt pojašnjava neophodne uslove kako bi se greška smatrala relevantnom prema članu 395, tačka 4, Zakonika o građanskom postupku (c.p.c.). U ovom članku, analiziraćemo ključne tačke presude i implikacije koje ona ima za buduće žalbe.

Uslovi za poništaj odluka

Sud je utvrdio da relevantna greška, u smislu čl. 395, tačka 4, c.p.c., mora ispunjavati određene specifične uslove:

• Mora se sastojati u pogrešnom sagledavanju činjenica predmeta.
• Ne može se odnositi na interpretativnu i evaluativnu delatnost.
• Mora posedovati karakteristike apsolutne očiglednosti i neposredne uočljivosti.
• Mora biti suštinska i odlučujuća za odluku.
• Mora se odnositi samo na akte unutar kasacionog postupka.

Posebno, Sud je naglasio da greška mora biti takve očiglednosti da se može utvrditi samo poređenjem osporene presude i akata predmeta. Ovo podrazumeva da podnosilac žalbe ne može jednostavno žaliti zbog propuštenog razmatranja već iznetih razloga, kao što se dogodilo u konkretnom slučaju, već mora dokazati grešku u percepciji činjenica.

Specifičnost greške u činjenicama

Generalno. U pogledu poništaja odluka Kasacionog suda, relevantna greška u smislu čl. 395, tačka 4, c.p.c.: a) sastoji se u pogrešnom sagledavanju činjenica predmeta koje je dovelo do pretpostavke o postojanju ili nepostojanju činjenice, čija je istinitost nesporno isključena ili utvrđena aktima predmeta (pod uslovom da činjenica koja je predmet navodne greške nije bila predmet rasprave stranaka); b) ne može se odnositi na interpretativnu i evaluativnu delatnost; c) mora posedovati karakteristike apsolutne očiglednosti i neposredne uočljivosti na osnovu samog poređenja osporene presude i akata predmeta; d) mora biti suštinska i odlučujuća; e) mora se odnositi samo na akte unutar kasacionog postupka i uticati isključivo na odluku Suda. (U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je proglasio nedopuštenim razlog žalbe kojim je podnosilac žalbe, umesto da istakne grešku u percepciji činjenica, žalio zbog propuštenog razmatranja razloga navedenih u uvodnoj žalbi, čime je tražio ponovno suđenje o odbačenim razlozima kasacione žalbe).

Sud je, u predmetnom slučaju, proglasio nedopuštenim razlog žalbe koji je podneo podnosilac žalbe, a koji nije uspeo da istakne grešku u percepciji činjenica, već je jednostavno ukazao na propušteno razmatranje već iznetih razloga. Ovo služi da se ponovi da se poništaj ne može koristiti kao dodatni stepen postupka, već mora strogo da se pridržava gore navedenih uslova.

Zaključci

Odluka br. 20013 iz 2024. godine predstavlja važnu potvrdu stroge interpretacije koju je Kasacioni sud usvojio u vezi sa poništajem odluka. Advokati i pravni profesionalci moraju posvetiti posebnu pažnju ovim uslovima prilikom procene mogućnosti žalbe za poništaj, jer nepoštovanje uslova utvrđenih od strane Suda može dovesti do nedopuštenosti same žalbe. Ovo ne samo da naglašava važnost preciznosti u pravnim postupcima, već i potrebu za temeljnom analizom činjenica predmeta pre preduzimanja bilo kakve pravne akcije.