Komentar presude br. 15637 iz 2024. godine: Privremena zaplena i princip srazmernosti

Presuda br. 15637 od 13. marta 2024. godine, objavljena 16. aprila 2024. godine, pruža važne podsticaje za razmišljanje u oblasti preventivnih mera, posebno u pogledu preventivne zaplene radi sprečavanja. Ona, naime, obrađuje osetljivu ravnotežu između potreba pravde i zaštite individualnih prava, naglašavajući ključnu ulogu principa srazmernosti.

Princip srazmernosti u preventivnoj zapleni

Sud je pojasnio da se princip srazmernosti mora primenjivati ne samo u fazi donošenja preventivnih mera, već i tokom njihovog izvršenja. Konkretno, izjasnio se o nalogu za iseljenje koji je izdao javni tužilac, utvrđujući da nije zadatak sudije za preventivne mere da ponovo procenjuje, u odsustvu inicijative stranke, postojanje "opasnosti od odlaganja" (periculum in mora).

• Preventivna zaplena radi sprečavanja: mera doneta radi sprečavanja vršenja krivičnih dela ili izbegavanja opasnosti od pogoršanja situacije.
• Princip srazmernosti: preventivna mera mora biti adekvatna i neophodna u odnosu na cilj koji treba postići.
• Uloga sudije: ograničena u ponovnoj proceni potreba za preventivnim merama ako ga stranke ne pokrenu.

Maksima presude i praktične implikacije

PRIMENLJIVOST - Izvršenje preventivne zaplene radi sprečavanja - Nalog za iseljenje javnog tužioca - Princip srazmernosti - Primenljivost - Uslovi - Ovlašćenje sudije da po službenoj dužnosti ponovo procenjuje potrebe za preventivnim merama - Isključenje - Razlozi. U pogledu takozvane preventivne zaplene radi sprečavanja, princip srazmernosti, koji je primenljiv i u fazi izvršenja ograničenja putem naloga za iseljenje koji je izdao javni tužilac, ne podrazumeva, u odsustvu inicijative stranke, ponovnu procenu od strane sudije za preventivne mere, postojanja uslova "opasnosti od odlaganja" (periculum in mora), budući da bi, ukoliko bi to bilo dozvoljeno, došlo do neopravdanog zadiranja u prerogative tužilačkog organa, zaduženog za izvršenje odluke.

Ova maksima naglašava važnost održavanja ravnoteže između ovlašćenja tužilačkog organa i uloge sudije za preventivne mere, sprečavajući neopravdana mešanja. Sud, pozivajući se na Novi zakonik o krivičnom postupku, naglasio je potrebu poštovanja uslova primenljivosti preventivne zaplene, izbegavajući da se sudija postavi na mesto javnog tužioca u proceni potreba za preventivnim merama.

Zaključci

Presuda br. 15637 iz 2024. godine predstavlja važnu etapu u italijanskoj jurisprudenciji koja se odnosi na preventivnu zaplenu. Ona naglašava potrebu jasnog razgraničenja ovlašćenja između različitih aktera uključenih u krivični postupak, čime se garantuje veća zaštita prava uključenih subjekata. Tumačenje Suda pruža značajne podsticaje za pravnu praksu, ponavljajući važnost proporcionalnog pristupa koji poštuje različite funkcije u pravnom sistemu.