Presuda br. 16493 iz 2024. godine: Ponuda obeštećenja i priznavanje olakšavajućih okolnosti
Presuda br. 16493 od 23. februara 2024. godine, koju je donela Kasacioni sud, nudi značajne uvide u vezi sa pitanjem naknade štete i olakšavajućih okolnosti koje se odnose na ponašanje optuženog. Konkretno, ona pojašnjava uslove neophodne da bi se olakšavajuća okolnost iz čl. 62, tačka 6 Krivičnog zakonika mogla primeniti u slučaju neprihvatanja naknade od strane oštećenog lica.
Normativni kontekst
Norma o kojoj je reč, čl. 62, tačka 6 Krivičnog zakonika, predviđa da se olakšavajuća okolnost može priznati kada je optuženi ponudio naknadu koja nije prihvaćena od strane žrtve. Međutim, Sud je naglasio da je za primenu te olakšavajuće okolnosti neophodno da je ponuda izvršena u formi stvarne ponude, kako je utvrđeno čl. 1209. i sledećim Građanskog zakonika. Ovo podrazumeva da optuženi mora položiti iznos za naknadu i staviti ga na raspolaganje žrtvi, čime se omogućava odmerena procena situacije.
Značaj stvarne ponude
Ponuda naknade štete - Neprihvatanje od strane oštećenog lica - Priznavanje olakšavajuće okolnosti iz čl. 62, tačka 6 Krivičnog zakonika - Uslovi - Neophodnost da je predlog učinjen u formi stvarne ponude - Razlozi - Činjenični osnov. U pogledu okolnosti, olakšavajuća okolnost iz čl. 62, tačka 6 Krivičnog zakonika može se priznati, u slučaju kada oštećeno lice nije prihvatilo naknadu, samo ukoliko je optuženi postupio u formi stvarne ponude iz čl. 1209. i sledećih Građanskog zakonika, deponujući iznos i ostavljajući ga na raspolaganje oštećenom licu, kako bi se potonjem omogućilo da oceni njegovu podobnost za naknadu štete i da sa potrebnom odmerenošću odluči da li će ga prihvatiti ili ne, a sudiji da oceni njegovu adekvatnost i povezanost sa stvarnim kajanjem počinioca. (Činjenični osnov koji se odnosi na iznos ponuđen putem cirkularnog čeka, koji je oštećeno lice odbilo, u kojem je Sud isključio mogućnost postojanja olakšavajuće okolnosti, jer ček nije bio deponovan i stavljen na raspolaganje žrtvi).
U analiziranom slučaju, Sud je isključio mogućnost postojanja olakšavajuće okolnosti jer je ponuda izvršena putem cirkularnog čeka koji nije bio deponovan. Ovaj aspekt je ključan, jer ukazuje na to da optuženi nije ispoštovao neophodne formalnosti kako bi žrtvi omogućio pravilnu procenu ponude. Sud je, stoga, smatrao da bez deponovanja iznosa, ponuda ne može biti smatrana validnom u svrhu priznavanja olakšavajuće okolnosti.
Zaključci
Presuda br. 16493 iz 2024. godine predstavlja važno pojašnjenje u oblasti naknade štete i olakšavajućih okolnosti. Ona pojašnjava da ponuda naknade štete, da bi bila efikasna, mora slediti precizne modalitete, inače rizikuje da je sud ne uzme u obzir. Ovaj sudski pravac poziva optužene da posvete posebnu pažnju oblicima ponude naknade štete, jer ispravnost postupka može značajno uticati na ocenu njihove krivične odgovornosti.
