Administracija podrške: Nadležnost suda nakon reforme Kartabija (Kasacioni sud br. 15189/2025)

Naredba br. 15189 od 06.06.2025. godine Kasacionog suda, sa predsednikom L. T. i izvestiocem A. C., pojašnjava nadležnost za žalbe na rešenja sudije za starateljstvo u postupku administracije podrške. Ovo je fundamentalna odluka, posebno u vezi sa izmenama koje je uvela "Reforma Kartabija" (Zaključak sa zakonskom snagom 149/2022), ključna za porodično pravo i zaštitu lica.

Nadležnost i Reforma Kartabija: Ključna tačka

Administracija podrške je vitalni instrument za zaštitu osoba sa smanjenim kapacitetom. Sudija za starateljstvo donosi ključna rešenja. Reforma Kartabija je uvela nova procesna pravila, postavljajući pitanja o nadležnosti za žalbe. Slučaj (A. C. E. protiv M.) se ticao primene principa "tempus regit actum" na žalbe pokrenute nakon 28. februara 2023. godine, datuma stupanja na snagu novih odredbi.

Princip "Tempus Regit Actum" i presuda

Nadležnost za sudske postupke koji se odnose na žalbu protiv rešenja donetih od strane sudije za starateljstvo u okviru postupka administracije podrške, donetih nakon 28. februara 2023. godine, čak i ako se odnose na postupak pokrenut ranije, pripada sudu, a ne apelacionom sudu, jer se princip "tempus regit actum", prema kojem se "ius superveniens" primenjuje neposredno u procesnim materijama, odnosi na pojedinačne akte koji se preduzimaju, posmatrani izolovano, a ne na skup pravila sistematski organizovanih u cilju sudske odluke, kao što je slučaj u okviru administracije podrške, gde različiti procesni segmenti nemaju značaj izolovano, već su instrumentalni za garantovanje ukupnog sprovođenja postupka tokom vremena.

Ovom maksimom, Kasacioni sud utvrđuje da nadležnost za žalbe na rešenja sudije za starateljstvo u postupku administracije podrške, pokrenute nakon 28. februara 2023. godine, pripada sudu, čak i ako je postupak bio pokrenut ranije. Princip "tempus regit actum" se primenjuje na pojedinačne akte, a ne na ceo postupak administracije podrške, koji se smatra jedinstvenim i kontinuiranim "sistemom". Njegovi koraci nisu izolovani, već su funkcionalni za dugotrajnu zaštitu štićenika. Datum pokretanja žalbe određuje nadležnost.

Praktične implikacije

Naredba br. 15189/2025, u skladu sa prethodnim odlukama (Naredba br. 32365/2024), pruža jasna uputstva. Nove odredbe Zaključka sa zakonskom snagom 149/2022 (čl. 473 bis br. 58, 720 bis stav 2 Zakonika o građanskom postupku, čl. 35 stav 1 Zaključka sa zakonskom snagom 149/2022) reorganizovale su građansko pravosuđe. Pripisivanje nadležnosti sudu za žalbe nakon 28. februara 2023. godine ima za cilj centralizaciju i efikasnije upravljanje. Ključne implikacije:

• Nadležnost suda za žalbe nakon 28. februara 2023. godine.
• Datum žalbe je odlučujući; pokretanje postupka administracije podrške je nebitno.
• Jedinstvena priroda postupka administracije podrške.
• Veća jasnoća i proceduralna doslednost.

Ovaj pravac je ključan za efikasnu zaštitu ugroženih lica.

Zaključci

Naredba Kasacionog suda br. 15189 iz 2025. godine je nezaobilazan referentni izvor za nove norme u oblasti administracije podrške. Pojašnjavajući nadležnost suda za žalbe pokrenute nakon 28. februara 2023. godine, Vrhovni sud je pružio autoritativno tumačenje principa "tempus regit actum", vrednujući kontinuiranu prirodu postupaka zaštite. Odluka koja jača pravnu sigurnost i efikasnost pravosuđa u sektoru od visokog društvenog značaja.