Opoziv Sudije: Kasacioni Sud 19416/2025 Razjašnjava Rokove za Podnošenje
Nepristrasnost sudije je kamen temeljac svakog pravosudnog sistema koji sebe smatra pravednim i poštenim. Mogućnost da stranka opozove sudiju za koga se smatra da nije nepristrasan je osnovno pravo, zaštićeno kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou. Ali kada počinje rok za ostvarivanje ovog prava? Kasacioni sud, presudom br. 19416 od 29.04.2025. (deponovanom 23.05.2025.), dao je ključno tumačenje koje razjašnjava tačan trenutak od kojeg teku rokovi za podnošenje zahteva za opoziv, posebno kada razlozi za nespojivost nastanu van sudnice.
Nepristrasnost Sudije: Temelj Pravednog Postupka
Naš krivičnoprocesni sistem, u skladu sa članom 111. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR), garantuje pravo na pravično suđenje pred nepristrasnim sudijom. Članovi 37. i sledeći Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) regulišu institute izuzeća i opoziva, suštinske instrumente za zaštitu te nepristrasnosti. Konkretno, član 37. stav 1. tačka b) ZKP-a utvrđuje da se sudija može opozvati ako je "neopravdano izrazio svoje uverenje o činjenicama koje su predmet optužnice".
Opoziv je složen akt, podložan neopozivim rokovima, čije nepoštovanje može onemogućiti ostvarivanje ovog važnog prava. Član 38. stav 2. ZKP-a predviđa da se zahtev za opoziv podnosi, pod pretnjom nedopustivosti, "najkasnije tri dana od saznanja za činjenicu koja povlači opoziv". Ali šta tačno znači "saznanje za činjenicu"?
Presuda 19416/2025: Ključni Trenutak za Opoziv
Slučaj koji je doveo do odluke Vrhovnog suda odnosio se na optuženog D. N. S., u postupku u kojem je sudija Apelacionog suda u Napulju smatrao zahtev za opoziv zakašnjelim. Zahtev je podnet u roku od tri dana od deponovanja, obavljenog na ročištu, presude koju je doneo javni tužilac C. G. u drugom postupku, presude koja je sadržala prejudicirajuće ocene. Uprkos tome što je Sud odobrio rok za proveru tih ocena, Apelacioni sud je ipak proglasio zahtev nedopustivim zbog zakašnjenja.
Kasacioni sud, autoritativnom odlukom kojom je predsedavao dr. D. S. P., a kao izvestilac dr. C. A., poništio je bez vraćanja odluku Apelacionog suda u Napulju, utvrđujući princip prava od fundamentalnog značaja. Evo punog sažetka:
Za potrebe početka roka za podnošenje zahteva za opoziv od strane optuženog, kada se navedeni razlog odnosi na sudske događaje ili akte koji su nastali van ročišta i postupka, potrebno je referisati se na trenutak kada je zainteresovana stranka stekla stvarno i potpuno saznanje o tome. (U primeni principa, Sud je poništio odluku Apelacionog suda koja je smatrala zakašnjelim zahtev za opoziv podnet u roku od tri dana od deponovanja, obavljenog na ročištu, od strane javnog tužioca, presude donete u drugom postupku, iako je Sud odobrio rok za proveru, u konkretnom slučaju, prejudicirajućih ocena izraženih u samoj presudi).
Ova odluka nedvosmisleno pojašnjava da rok od tri dana ne teče od pukog formalnog raspolaganja aktom, već od stvarnog i potpunog saznanja o njegovom sadržaju i, pre svega, o njegovoj potencijalnoj prejudicirajućoj prirodi. Nije dovoljno znati da akt postoji; neophodno je razumeti njegov obim radi opoziva. Ovaj princip je već potvrđen u ranijim istovetnim presudama (Kasacioni sud br. 41110 iz 2013., br. 19533 iz 2014., br. 39415 iz 2019.), ali ova presuda jača njegovu praktičnu primenu.
"Stvarno Saznanje": Princip u Zaštiti Optuženog
Vrhovni sud naglašava da se za sudske događaje ili akte koji se dešavaju van ročišta ili glavnog postupka, polazna tačka za obračun roka sticanje "stvarnog i potpunog saznanja" o razlogu opoziva. To znači da stranka mora biti u mogućnosti da:
- Ima punu svest o postojanju akta ili događaja;
- Razume specifičan sadržaj koji izaziva sumnju u nepristrasnost;
- Konkretno proceni prejudicirajuću prirodu izjava ili okolnosti.
Zaključci: Svetionik za Pravdu i Zaštitu Građana
Presuda br. 19416 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja važnu zaštitu nepristrasnosti pravosudne funkcije i, posledično, prava optuženog. Ona ponavlja da procesni rokovi, iako su suštinski za brzinu pravde, nikada ne mogu nerazumno ograničiti pravo na odbranu i garanciju nezavisnog sudije. Za pravne stručnjake, ova odluka je fundamentalni podsetnik: pri analizi blagovremenosti zahteva za opoziv, pažnja uvek mora biti usmerena ne samo na formalni datum deponovanja ili saznanja, već na stvarnu sposobnost stranke da razume i proceni obim razloga za opoziv. Samo tako se može osigurati da krivični postupak bude zaista "pravedan" u svakoj svojoj fazi.
