Poreska krivična dela i razlozi za nekažnjavanje: Kasacioni sud presudom br. 31134/2025 pojašnjava granice opoziva u fazi izvršenja

Prizor poreskog krivičnog prava se stalno razvija, a odluke Vrhovnog suda igraju ključnu ulogu u definisanju primenljivih granica normi. Nedavna presuda br. 31134, doneta 17. septembra 2025. godine, Kasacionog suda (Predsednik G. A., Izvestilac A. G.) uklapa se u ovaj kontekst, baveći se pitanjem od značajnog praktičnog i pravnog značaja: mogućnost opoziva pravosnažne presude o osudi za poreska krivična dela u fazi izvršenja, u svetlu novih odredbi koje uvode razloge za nekažnjavanje. Odluka koja direktno utiče na položaj onih koji su osuđeni za specifične poreske prekršaje i na ispravno tumačenje krivičnopravnih normi tokom vremena.

Normativni okvir: Poreska krivična dela i novi razlozi za nekažnjavanje

U središtu diskusije su krivična dela predviđena čl. 10-bis (Neplaćanje zadržanih poreza koji se duguju ili su sertifikovani), 10-ter (Neplaćanje PDV-a) i 10-quater, stav 1 (Neodgovarajuća kompenzacija) Zakonodavnog dekreta od 10. marta 2000. godine, br. 74. Ova krivična dela, usmerena na sankcionisanje ozbiljnih poreskih nepoštovanja, bila su predmet značajne izmene uvedene čl. 23. Zakonskog dekreta od 30. marta 2023. godine, br. 34 (pretvoren sa izmenama Zakonom od 26. maja 2023. godine, br. 56). Ova odredba je utvrdila da navedena krivična dela nisu kažnjiva ako se osporena kršenja isprave i dugovani iznosi u celosti uplate od strane poreskog obveznika pre donošenja presude žalbenog suda. Ovo je povoljna norma koja ima za cilj podsticanje dobrovoljne ispravke, ali postavlja pitanja o njenoj retroaktivnoj primeni na već pravosnažne presude.

Stav Vrhovnog suda: Neprihvatljivost opoziva u fazi izvršenja

Pitanje stavljeno na razmatranje Kasacionom sudu odnosilo se upravo na mogućnost da sudija za izvršenje opozove presudu o osudi koja je već postala pravosnažna, pozivajući se na retroaktivnu primenu čl. 23. Zakonskog dekreta br. 34/2023. Sud je, u slučaju koji je uključivao F. V., proglasio žalbu neprihvatljivom, utvrđujući jasan i fundamentalni princip za pravnu sigurnost. Evo sažetka odluke:

U pogledu poreskih krivičnih dela, sudija za izvršenje ne može opozvati presudu o osudi u skladu sa čl. 673. Zakonika o krivičnom postupku, retroaktivno primenjujući odredbu iz čl. 23. Zakonskog dekreta od 30. marta 2023. godine, br. 34, koji je pretvoren, sa izmenama, Zakonom od 26. maja 2023. godine, br. 56, prema kojem krivična dela iz čl. 10-bis, 10-ter i 10-quater, stav 1, Zakonodavnog dekreta od 10. marta 2000. godine, br. 74, nisu kažnjiva u slučaju kada su kršenja koja oni obuhvataju pravilno definisana i kada su dugovani iznosi u celosti uplaćeni od strane poreskog obveznika pre donošenja presude žalbenog suda, jer se radi o slučaju razloga za nekažnjavanje, a ne o "ukidanju krivičnog dela", niti o proglašenju neustavnosti inkriminirajućih normi.

Ovaj sažetak naglašava kako sudija za izvršenje, uprkos svojim širokim ovlašćenjima, ne može delovati bez specifičnog preduslova predviđenog čl. 673. Zakonika o krivičnom postupku. Kasacioni sud je istakao da nova odredba uvodi "razlog za nekažnjavanje", a ne istinsko "ukidanje krivičnog dela" (abolitio criminis), a još manje proglašenje neustavnosti inkriminirajućih normi. Ova razlika je ključna i određuje nemogućnost retroaktivne primene norme u fazi izvršenja za pravosnažne presude.

Nekažnjavanje vs. Ukidanje krivičnog dela: Ključna razlika

Da bismo u potpunosti razumeli obim presude, ključno je razjasniti razliku između "razloga za nekažnjavanje" i "ukidanja krivičnog dela".

• Ukidanje krivičnog dela (Abolitio Criminis): Nastaje kada naknadna norma u potpunosti eliminiše krivičnopravni značaj radnje koja je ranije smatrana krivičnim delom. U tim slučajevima, čl. 2, stav 2. Krivičnog zakonika utvrđuje princip retroaktivnosti povoljnijeg zakona: niko ne može biti kažnjen za radnju koja, prema kasnijem zakonu, više ne predstavlja krivično delo. Ako je postojala osuda, njeno izvršenje i krivičnopravne posledice prestaju. U tim slučajevima sudija za izvršenje, u skladu sa čl. 673. ZKP, može opozvati presudu.
• Razlog za nekažnjavanje: Odnosi se na situacije u kojima radnja i dalje predstavlja krivično delo, ali zakonodavac odlučuje da ne primeni kaznu u prisustvu određenih uslova (u našem slučaju, ispravka i plaćanje poreskog duga pre presude žalbenog suda). Razlog za nekažnjavanje, iako povoljan za optuženog, ne utiče na nezakonitu prirodu radnje. Posledično, ne spada u domen primene čl. 673. ZKP, koji omogućava opoziv presude samo u slučaju ukidanja krivičnog dela ili proglašenja neustavnosti inkriminirajuće norme.

Sud je stoga ponovio da čl. 23. Zakonskog dekreta br. 34/2023, iako je povoljna norma, nema snagu da izbriše krivično delo, već samo da izbegne njegovo kažnjavanje pod određenim uslovima i u specifičnoj fazi postupka (pre presude žalbenog suda). Budući da nije istinsko ukidanje krivičnog dela, ne može se retroaktivno primeniti da bi se poništio pravosnažni sudski akt.

Zaključci i praktične implikacije

Presuda br. 31134/2025 Kasacionog suda pruža važnu pojašnjenje za poresko krivično pravo. Ona konsoliduje princip nepovredivosti pravosnažne krivične presude, osim u izuzetnim slučajevima izričito predviđenim zakonom, kao što je ukidanje krivičnog dela. Za poreske obveznike i pravne stručnjake, to znači da se razlog za nekažnjavanje uveden čl. 23. Zakonskog dekreta br. 34/2023 mora ostvariti u fazama postupka koje prethode pravosnažnosti presude o osudi. Kada presuda postane pravosnažna, mogućnost pozivanja na tu odredbu radi postizanja opoziva je isključena. Ovo ponovo naglašava važnost blagovremene i pažljive odbrane u svim fazama krivičnog postupka, posebno u složenom području poreskih krivičnih dela, gde dinamika između krivičnog i poreskog prava zahteva specifično i ažurirano znanje.