Осврт на Пресуду бр. 36764 из 2024. године: Обрада личних података у судском поступку

Пресуда бр. 36764 од 18. априла 2024. године, коју је донео Касациони суд, представља значајан корак напред у заштити личних података у судском поступку. У овој одлуци, судије су се позабавиле питањем затамњивања идентификационих података садржаних у пресудама, позивајући се на члан 52. Законодавне уредбе бр. 196 из 2003. године, познате као Закон о приватности. Суд је појаснио да захтев за затамњивање мора бити заснован на "легитимним разлозима" и истакао важност балансирања између приватности појединца и потребе за јавношћу пресуде.

Питање затамњивања података

Суд је навео да, на основу општег правила о потпуном објављивању одлуке, на заинтересованом субјекту је да пружи специфичне разлоге за оправдавање захтева за затамњивање. То значи да лице које тражи затамњивање мора да назначи негативне последице које би могле проистећи из објављивања његових података, као што су:

• Импликације на друштвени и релациони живот;
• Могуће дискриминације или стигматизације;
• Ефекти на професионални имиџ.

Овакав приступ је у складу са принципом пропорционалности, који је основа многих европских и италијанских прописа о заштити личних података.

Балансирање између приватности и јавности

Кључни аспект на који се указује у пресуди односи се на потребу за уравнотеженим балансирањем између потреба појединца за приватношћу и потреба за јавношћу пресуде. Ово балансирање је од суштинског значаја за обезбеђивање поштовања индивидуалних права без угрожавања принципа транспарентности судског система. Суд је указао да је одговорност подносиоца захтева да докаже како објављивање његових података може повредити његово достојанство и свакодневни живот.

Обрада личних података у судском поступку - Захтев за затамњивање података наведених у пресуди или другој одлуци - "Легитимни разлози" на којима се захтев мора заснивати – Терет навођења разлога од стране подносиоца захтева. У погледу обраде личних података, захтев за затамњивање података о личности и других идентификационих података заинтересованих страна наведених у пресуди или другој одлуци, у смислу чл. 52. Законодавне уредбе 30. јуна 2003. године, бр. 196, мора бити заснован на "легитимним разлозима", чија процена захтева уравнотежено балансирање између потреба појединца за приватношћу и потреба за јавношћу пресуде. (У образложењу, Суд је прецизирао да, суочен са општим правилом о потпуном објављивању одлуке, на заинтересованом субјекту је да изнесе специфичне разлоге који оправдавају затамњивање података, наводећи негативне последице које би проистекле на различите аспекте његовог друштвеног и релационог живота, ако захтев не буде усвојен).

Закључци

Пресуда бр. 36764 из 2024. године представља важно потврђивање права на приватност у судском контексту. Она истиче потребу за детаљном анализом и поштеним балансирањем између индивидуалних права и потреба за јавношћу пресуда. Овакав приступ не само да штити права појединаца, већ доприноси и праведнијем и транспарентнијем судском систему, у складу са принципима утврђеним европским и националним законодавством о заштити личних података.