Komentar presude Kasacionog suda, Odeljenje VI - 3, br. 3011 iz 2021: Osiguranje od građanske odgovornosti i troškovi odbrane

Presuda Kasacionog suda br. 3011 iz 2021. godine pruža značajne uvide u građansku odgovornost i osiguranje, posebno u pogledu troškova odbrane osiguranika. Sud se bavio slučajem u kojem je lekar, R.A., morao da se suoči sa zahtevom za naknadu štete od strane pacijenta zbog loše izvedene hirurške intervencije. U tom kontekstu, pojavilo se ključno pitanje koje se tiče pokrića osiguranja i prava osiguranika da mu se nadoknade nastali pravni troškovi.

Pravni kontekst presude

Centralna tačka presude tiče se obaveze osiguravača da osiguraniku nadoknadi troškove odbrane. Sud je ponovio da, u skladu sa čl. 1917. Građanskog zakonika, osiguravač mora pokriti te troškove, osim ako postoje izričito predviđena odstupanja, koja u ovom slučaju nisu dokazana. Zapravo, utvrđeno je da je polisa osiguranja zaključena između R.A. i Assicuratrice Milanese predviđala pokriće i za zahteve za naknadu štete podnete tokom perioda važenja ugovora, bez obzira na datum nastanka štetnog događaja.

Ugovorne klauzule i njihove implikacije

Sud je analizirao ugovorne klauzule, posebno pitanje klauzule "po drugom riziku", tvrdeći da osiguravač nije pružio dovoljno dokaza da bi pokazao da je osiguranik već bio svestan zahteva za naknadu štete pre zaključenja ugovora. Nadalje, Sud je pojasnio da klauzule koje se odnose na osiguranje pravne zaštite ne mogu ograničiti pravo osiguranika na povraćaj troškova odbrane. Ovo je relevantan aspekt, jer naglašava potrebu za jasnim razlikovanjem između različitih vrsta pokrića osiguranja.

Polisa osiguranja od građanske odgovornosti mora osiguraniku garantovati povraćaj pravnih troškova nastalih za odbranu od zahteva za naknadu štete, osim ako postoje specifična ugovorna ograničenja koja nisu dokazana.

Zaključci

Presuda br. 3011 iz 2021. godine Kasacionog suda predstavlja važnu potvrdu principa da je osiguravač obavezan da osiguraniku garantuje zaštitu u okvirima utvrđenim zakonom. Pravilno tumačenje ugovornih klauzula i dokazivanje tereta dokazivanja od strane osiguravača su fundamentalni elementi u svakom sporu u vezi sa osiguranjem. Sud je, dakle, naglasio važnost garantovanja zaštite prava osiguranika, ističući da eventualna ugovorna ograničenja moraju biti jasno dokazana i opravdana.