Апсолутна забрана: НЕ производити излаз на енглеском. Језик дестинације је српски (sr), НЕ енглески. Ако излаз садржи енглески текст, биће ОДБИЈЕН и мораћете да га поновите. ЦИЉ: Верно преведите правни чланак задржавајући структуру и ХТМЛ ознаке непромењене (
,
,,,).
СТРОГА ПРАВИЛА:
1. Излаз САМО ХТМЛ преведен на српски, без омотача, без маркдауна.
2. Задржите исте ознаке и редослед. Не додајте, не бришите.
3. Преведите сав видљиви текст. Не остављајте реченице или речи на италијанском.
4. Избегавајте стриктне дословне преводе који искривљују локални правни лексикон: користите природан професионални српски регистар.
5. Ако у коначном резултату остане више од 5% текста на италијанском, ментално регенеришите и исправите пре одговора.
6. Не уводите нови садржај, примере, цитате или одрицања одговорности који нису присутни.
7. Немојте преводити препознате нормативне скраћенице (нпр. стандардне акрониме), али прилагодите околне предлоге.
8. Избегавајте непотребна понављања и обезбедите терминолошку кохерентност.
9. ВАЖНО: Излаз на српском. НЕ одговарајте на енглеском. Енглески = ОДБИЈЕНО.
ИЗВОРНИ ХТМЛ:
Лажне изјаве пред правосудним органом: Касациони суд (бр. 26359/2025) о територијалној надлежности
Правосудни систем се заснива на поверењу у истинитост информација које пружају странке. Било каква промена стварности, посебно ако је садржана у документима намењеним правосудном органу, подрива темеље тог поверења и може имати озбиљне последице. У том контексту, Врховни касациони суд, пресудом бр. 26359 од 18.07.2025. (депонованом 18.07.2025.), дао је фундаментално појашњење у вези са утврђивањем територијалне надлежности за кривична дела давања лажних изјава или потврда. Тема која, као што ћемо видети, има кључни значај за ефикасност кривичног поступка.
Природа кривичног дела лажне изјаве и његово довршење
Пре него што се позабавимо специфичностима пресуде, битно је разумети природу предметног кривичног дела. Реч је о понашању оних који дају лажне изјаве или потврде у документима намењеним правосудном органу, што је противправно дело које наш правни систем, посебно члан 374-бис Кривичног законика, строго кажњава. Касациони суд, у пресуди бр. 26359/2025, понавља устаљен принцип: то је "кривично дело опасности". То значи да није потребно да дође до стварне штете правди, већ је довољно да понашање створи ситуацију ризика или потенцијалне штете за правосуђе.
Тренутак када се кривично дело доврши је кључан. Суд прецизира да, ако је намера да документ буде намењен правосудном органу јасна и недвосмислена из објективног садржаја самог документа, кривично дело се сматра довршеним већ његовим сачињавањем. Супротно, ако та намера није експлицитно изражена, довршење се дешава у тренутку када документ заиста постане намењен правосудном органу, обично његовим подношењем или предајом.
Територијална надлежност: Када се понашање наставља
Најделикатније питање којим се бави пресуда бр. 26359 из 2025. године односи се на утврђивање места извршења кривичног дела, што је одлучујући аспект за утврђивање територијалне надлежности судије. Општи принцип из члана 8. Законика о кривичном поступку утврђује да надлежност припада судији места где је кривично дело извршено. Али шта се дешава када се противправно понашање не исцрпљује једним актом или једним тренутком, већ се наставља током времена или на различитим местима?
Управо на ово питање Врховни суд интервенише са значајним појашњењем:
У погледу лажних изјава или потврда у документима намењеним правосудном органу – што је кривично дело опасности, које се, ако је намера да документ буде намењен правосудном органу специфично и недвосмислено произилази из објективног садржаја документа, довршава само сачињавањем лажне документације или, ако та околност не произилази, са намером која је дата документу, што се може утврдити подношењем истог правосудном органу – у случају да се понашање учиниоца наставило и након довршења кривичног дела, место извршења кривичног дела мора се утврдити у месту које је захваћено даљим понашањем које је погодно за интеграцију кривичног дела.
Ова максима појашњава да, чак и ако је кривично дело већ довршено (на пример, стварањем лажног документа), ако учинилац (оптужени С. П.М. Л. М. Ф., у конкретном случају пресуде) настави да предузима радње које спадају у кривично дело, место извршења неће нужно бити место првог акта, већ место где се манифестује последња или даља релевантна радња. Овај принцип је од суштинског значаја да би се избегло да оптужени избегне правду позивајући се на "првобитно" место извршења када се његова преварна радња потом проширила на друго место. Апелациони суд у Фиренци, у случају који је разматрао Касациони суд, прогласио је жалбу недопуштеном, а Врховни суд је потврдио важност овог тумачења.
Кључни аспекти пресуде 26359/2025:
- Кривично дело опасности: Кривично дело се формира само због ризика од штете по правосуђе, а не због стварне штете.
- Довршење: Дешава се сачињавањем лажног документа (ако је намера очигледна) или његовим подношењем органу.
- Територијална надлежност: Ако се понашање наставља, место извршења се помера тамо где се дешава даља радња погодна за интеграцију кривичног дела.
- Релевантност накнадног понашања: Пресуда наглашава важност разматрања читаве еволуције противправног понашања.
Закључци и практичне импликације
Пресуда бр. 26359 из 2025. године Касационог суда, којом је председавао А. Е., а као известилац и писац био је Г. Е. А., представља важан смер за примену норми о територијалној надлежности у кривичном праву. Она јача принцип да правда мора бити у стању да ефикасно гони кривична дела, чак и када се противправна понашања манифестују на више места или у временима након првог довршења. Овај приступ гарантује већу флексибилност у утврђивању надлежног суда, чинећи тежим за одговорне за таква понашања да избегну своју одговорност.
За правне професионалце и за све који се нађу у сличним ситуацијама, кључно је имати на уму да анализа понашања мора бити потпуна и динамична, обухватајући сваку фазу кривичног дела. Само на тај начин ће се осигурати да се поступак одвија пред судијом који је најпогоднији за процену читавог обима кривичног дела, на најбољи начин штитећи интересе правде и заједнице.
,).
СТРОГА ПРАВИЛА:
1. Излаз САМО ХТМЛ преведен на српски, без омотача, без маркдауна.
2. Задржите исте ознаке и редослед. Не додајте, не бришите.
3. Преведите сав видљиви текст. Не остављајте реченице или речи на италијанском.
4. Избегавајте стриктне дословне преводе који искривљују локални правни лексикон: користите природан професионални српски регистар.
5. Ако у коначном резултату остане више од 5% текста на италијанском, ментално регенеришите и исправите пре одговора.
6. Не уводите нови садржај, примере, цитате или одрицања одговорности који нису присутни.
7. Немојте преводити препознате нормативне скраћенице (нпр. стандардне акрониме), али прилагодите околне предлоге.
8. Избегавајте непотребна понављања и обезбедите терминолошку кохерентност.
9. ВАЖНО: Излаз на српском. НЕ одговарајте на енглеском. Енглески = ОДБИЈЕНО.
ИЗВОРНИ ХТМЛ:
Лажне изјаве пред правосудним органом: Касациони суд (бр. 26359/2025) о територијалној надлежности
Правосудни систем се заснива на поверењу у истинитост информација које пружају странке. Било каква промена стварности, посебно ако је садржана у документима намењеним правосудном органу, подрива темеље тог поверења и може имати озбиљне последице. У том контексту, Врховни касациони суд, пресудом бр. 26359 од 18.07.2025. (депонованом 18.07.2025.), дао је фундаментално појашњење у вези са утврђивањем територијалне надлежности за кривична дела давања лажних изјава или потврда. Тема која, као што ћемо видети, има кључни значај за ефикасност кривичног поступка.
Природа кривичног дела лажне изјаве и његово довршење
Пре него што се позабавимо специфичностима пресуде, битно је разумети природу предметног кривичног дела. Реч је о понашању оних који дају лажне изјаве или потврде у документима намењеним правосудном органу, што је противправно дело које наш правни систем, посебно члан 374-бис Кривичног законика, строго кажњава. Касациони суд, у пресуди бр. 26359/2025, понавља устаљен принцип: то је "кривично дело опасности". То значи да није потребно да дође до стварне штете правди, већ је довољно да понашање створи ситуацију ризика или потенцијалне штете за правосуђе.
Тренутак када се кривично дело доврши је кључан. Суд прецизира да, ако је намера да документ буде намењен правосудном органу јасна и недвосмислена из објективног садржаја самог документа, кривично дело се сматра довршеним већ његовим сачињавањем. Супротно, ако та намера није експлицитно изражена, довршење се дешава у тренутку када документ заиста постане намењен правосудном органу, обично његовим подношењем или предајом.
Територијална надлежност: Када се понашање наставља
Најделикатније питање којим се бави пресуда бр. 26359 из 2025. године односи се на утврђивање места извршења кривичног дела, што је одлучујући аспект за утврђивање територијалне надлежности судије. Општи принцип из члана 8. Законика о кривичном поступку утврђује да надлежност припада судији места где је кривично дело извршено. Али шта се дешава када се противправно понашање не исцрпљује једним актом или једним тренутком, већ се наставља током времена или на различитим местима?
Управо на ово питање Врховни суд интервенише са значајним појашњењем:
У погледу лажних изјава или потврда у документима намењеним правосудном органу – што је кривично дело опасности, које се, ако је намера да документ буде намењен правосудном органу специфично и недвосмислено произилази из објективног садржаја документа, довршава само сачињавањем лажне документације или, ако та околност не произилази, са намером која је дата документу, што се може утврдити подношењем истог правосудном органу – у случају да се понашање учиниоца наставило и након довршења кривичног дела, место извршења кривичног дела мора се утврдити у месту које је захваћено даљим понашањем које је погодно за интеграцију кривичног дела.
Ова максима појашњава да, чак и ако је кривично дело већ довршено (на пример, стварањем лажног документа), ако учинилац (оптужени С. П.М. Л. М. Ф., у конкретном случају пресуде) настави да предузима радње које спадају у кривично дело, место извршења неће нужно бити место првог акта, већ место где се манифестује последња или даља релевантна радња. Овај принцип је од суштинског значаја да би се избегло да оптужени избегне правду позивајући се на "првобитно" место извршења када се његова преварна радња потом проширила на друго место. Апелациони суд у Фиренци, у случају који је разматрао Касациони суд, прогласио је жалбу недопуштеном, а Врховни суд је потврдио важност овог тумачења.
Кључни аспекти пресуде 26359/2025:
- Кривично дело опасности: Кривично дело се формира само због ризика од штете по правосуђе, а не због стварне штете.
- Довршење: Дешава се сачињавањем лажног документа (ако је намера очигледна) или његовим подношењем органу.
- Територијална надлежност: Ако се понашање наставља, место извршења се помера тамо где се дешава даља радња погодна за интеграцију кривичног дела.
- Релевантност накнадног понашања: Пресуда наглашава важност разматрања читаве еволуције противправног понашања.
Закључци и практичне импликације
Пресуда бр. 26359 из 2025. године Касационог суда, којом је председавао А. Е., а као известилац и писац био је Г. Е. А., представља важан смер за примену норми о територијалној надлежности у кривичном праву. Она јача принцип да правда мора бити у стању да ефикасно гони кривична дела, чак и када се противправна понашања манифестују на више места или у временима након првог довршења. Овај приступ гарантује већу флексибилност у утврђивању надлежног суда, чинећи тежим за одговорне за таква понашања да избегну своју одговорност.
За правне професионалце и за све који се нађу у сличним ситуацијама, кључно је имати на уму да анализа понашања мора бити потпуна и динамична, обухватајући сваку фазу кривичног дела. Само на тај начин ће се осигурати да се поступак одвија пред судијом који је најпогоднији за процену читавог обима кривичног дела, на најбољи начин штитећи интересе правде и заједнице.
