Komentar presude br. 38491 iz 2024. godine: Nadležnost i povezanost u krivičnim delima
U presudi br. 38491 od 20. juna 2024. godine, Kasacioni sud se izjasnio o ključnom pitanju u krivičnom pravu: utvrđivanju teritorijalne nadležnosti u slučaju povezanih krivičnih dela. Odluka, u kojoj je glavni akter optuženi L. S., razjašnjava neke fundamentalne aspekte u vezi sa optužnicom javnog tužioca i njenim implikacijama na sudsku nadležnost.
Kontekst presude
Sud je proglasio nedopuštenim žalbu podnetu protiv odluke Apelacionog suda u Milanu, koji je već utvrdio teritorijalnu nadležnost na osnovu optužnice javnog tužioca. Ovaj princip je od fundamentalnog značaja, jer utvrđuje da se nadležnost mora utvrditi na osnovu formalnih akata optužbe, osim ako se ne pojave očigledne i krupne greške.
Maksima presude
Utvrđivanje nadležnosti - Pozivanje na optužnicu javnog tužioca - Naknadno oslobađanje od nekih inkriminisanih krivičnih dela ili isključenje nekih otežavajućih okolnosti - Relevantnost - Isključenje. Teritorijalna nadležnost, u slučaju povezanih krivičnih dela, utvrđuje se na osnovu optužnice javnog tužioca, osim ako ona ne sadrži relevantne, krupne i odmah uočljive greške, tako da oslobađanje od nekih inkriminisanih krivičnih dela ili isključenje nekih otežavajućih okolnosti ne može dovesti "ex post" do njene promene.
Ova maksima naglašava kako je stabilnost teritorijalne nadležnosti neophodna za garantovanje izvesnosti i stabilnosti u krivičnom postupku. Sud pojašnjava da eventualno oslobađanje od nekih krivičnih dela ili isključenje otežavajućih okolnosti ne sme uticati na već utvrđenu nadležnost, osim ako postoje očigledne greške u početnoj optužnici. Ovaj princip je u skladu sa Novim zakonikom o krivičnom postupku i sa ustaljenom sudskom praksom po ovom pitanju, kao što je istaknuto i u prethodnim maximama.
Relevantnost presude u italijanskoj sudskoj praksi
Ova presuda se uklapa u dobro definisan sudski pravac, gde je Kasacioni sud već imao priliku da se bavi sličnim pitanjima. Među normativnim referencama, Krivični zakonik (član 61 stav 1 tačka 2) i Novi zakonik o krivičnom postupku (član 12) nude jasan normativni okvir o nadležnosti za povezana krivična dela. Princip utvrđen od strane Suda je fundamentalan za izbegavanje sukoba nadležnosti i garantovanje pravičnog postupka, sprečavajući da naknadne odluke ugroze pravnu stabilnost.
- Jasnoća u utvrđivanju teritorijalne nadležnosti
- Stabilnost krivičnog postupka
- Važnost optužnice javnog tužioca
Zaključci
Zaključno, presuda br. 38491 iz 2024. godine predstavlja važnu referentnu tačku za italijansku sudsku praksu u vezi sa teritorijalnom nadležnošću. Kasacioni sud, potvrđujući već utvrđene linije, ponovo naglašava potrebu za jasnom i nedvosmislenom optužnicom od strane javnog tužioca, ističući da eventualne promene procesne situacije ne mogu uticati na utvrđenu nadležnost. Ovaj princip garantuje stabilnost i izvesnost prava, fundamentalne elemente za pravedan i jednak postupak.
