Presuda br. 16929 iz 2023. godine: Značaj dokumentacije u aktivnostima sudske policije

Presuda br. 16929 od 1. februara 2023. godine, deponovana 20. aprila 2023. godine, nudi važnu refleksiju o obavezi dokumentacije u okviru pretkrivičnog postupka, posebno u pogledu aktivnosti sudske policije. Ovo pitanje je ključno jer direktno utiče na osnovne slobode građana i zakonitost istražnih radnji. Kasacioni sud, kojim je predsedavao C. Z., sa izvestiocem R. C., razjasnio je značajne aspekte u vezi sa sastavljanjem akata i posledicama eventualnih propusta.

Normativni kontekst i implikacije presude

Presuda naglašava kako član 357. Zakonika o krivičnom postupku utvrđuje obavezu sastavljanja akata, kako za tipične tako i za netipične radnje koje sprovodi sudska policija. Ovi akti su fundamentalni ne samo za obezbeđivanje transparentnosti istraga, već i za zaštitu prava i sloboda uključenih pojedinaca. Sud je istakao da dokumentacija mora biti obavljena u odgovarajućem vremenskom periodu, ali nije predvideo nevažećnost akata u slučaju zakašnjelog sastavljanja, pod uslovom da se to obavi bez imperativnih rokova.

DOKUMENTACIJA AKTIVNOSTI - Hitne provere - Obaveza dokumentacije - Razlozi - Zakašnjelo sastavljanje - Posledice - Neupotrebljivost - Isključenje. Obaveza sastavljanja akata navedenih u čl. 357. Zakonika o krivičnom postupku - koja se odnosi kako na tipične hitne radnje i provere, sprovedene nakon preuzimanja vođenja istrage od strane javnog tužioca, tako i na netipične, koje sprovode organi sudske policije van ovlašćenja za istragu od strane pravosudnog organa, budući da se radi o aktivnostima koje, utičući na osnovne slobode, kao što su privatnost i zaštita ličnih podataka, zahtevaju neophodnu proveru zakonitosti - nije predviđena pod pretnjom neupotrebljivosti, jer se dokumentacija, u odsustvu imperativnog roka, može obaviti i naknadno.

Praktične posledice presude

Ova odluka Kasacionog suda ima značajne praktične posledice za pretkrivični postupak. Konkretno:

• Priznavanje validnosti naknadno sastavljenih akata, pod uslovom da ne postoje imperativni rokovi.
• Jačanje potrebe za adekvatnom dokumentacijom radi zaštite prava građana.
• Jasnoća u pogledu odgovornosti sudske policije i javnog tužioca u vođenju istraga.

Presuda se uklapa u širi kontekst zaštite osnovnih prava i sloboda, kako je predviđeno evropskim i italijanskim zakonodavstvom. Ustavni sud je, sa svoje strane, već tretirao slična pitanja, naglašavajući važnost obezbeđivanja pravičnog suđenja i zaštite ličnih podataka.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 16929 iz 2023. godine predstavlja korak napred u definisanju normi koje regulišu delatnost sudske policije. Ona ponovo potvrđuje važnost dokumentacije kao instrumenta garancije za prava građana i razjašnjava posledice njenog eventualnog zakašnjelog sastavljanja. Za pravne stručnjake, od suštinske je važnosti da razumeju i primenjuju ove smernice kako bi osigurali zakonitost istraga i zaštitu ličnih podataka u krivičnim postupcima.