Analiza presude br. 23759 iz 2023. godine: Držanje i stavljanje na raspolaganje opojnih droga

Presuda br. 23759 od 10. februara 2023. godine, objavljena 31. maja 2023. godine, nudi važnu refleksiju o krivičnim delima u vezi sa opojnim drogama, naglašavajući razliku između radnji držanja i stavljanja na raspolaganje. Konkretno, Kasacioni sud je pojasnio kako, u određenim okolnostima, ove radnje mogu izgubiti svoju pravnu individualnost, isključujući formalni konkurs.

Ispitani slučaj

U konkretnom slučaju, optuženi M. E. K. bio je optužen za držanje i naknadno stavljanje na raspolaganje opojnih droga. Apelacioni sud u Firenci, u presudi od 25. marta 2022. godine, priznao je višestrukost radnji, ali je Kasacioni sud, poništavajući bez vraćanja, utvrdio da su osporene radnje morale biti smatrane jedinstvenom akcijom, isključujući mogućnost formalnog konkursa.

Višestrukost radnji – Držanje i stavljanje na raspolaganje – Formalni ili prividni konkurs – Uslovi – Činjenice. U pogledu krivičnih dela koja se odnose na opojne droge, različite radnje predviđene čl. 73. predsedničkog dekreta od 9. oktobra 1990. godine, br. 309, gube svoju individualnost, sa posledičnim isključenjem formalnog konkursa usled apsorpcije, ako predstavljaju manifestaciju raspolaganja istom supstancom i izvršene su istovremeno ili, u svakom slučaju, bez primetnog prekida, u cilju ostvarivanja jedinstvenog cilja. (Činjenice u vezi sa držanjem i naknadnim stavljanjem na raspolaganje iste opojne droge, u kojima je, uprkos identitetu materijalnog predmeta strukturno heterogenih radnji, isključen prividni konkurs na osnovu netaknutosti vremena početne radnje držanja i naknadnih stavljanja na raspolaganje).

Pravne implikacije

Ova presuda naglašava fundamentalni princip u krivičnom pravu: apsorpciju radnji. Kada su u pitanju krivična dela povezana sa opojnim drogama, ako se radnje držanja i stavljanja na raspolaganje izvrše bez prekida, mogućnost konfigurisanja formalnog konkursa se poništava. To znači da se kazne predviđene za pojedinačne radnje ne mogu sabirati, već će se primeniti samo jedna kazna za celokupnu akciju.

• Princip kontinuiteta: radnje moraju biti vremenski bliske.
• Apsorpcija: radnje se međusobno poništavaju ako su izvršene u jedinstvenom cilju.
• Važnost dokaza: nedostatak vremenske bliskosti može isključiti prividni konkurs.

Zaključci

Presuda br. 23759 iz 2023. godine predstavlja važno pojašnjenje sudske prakse u vezi sa opojnim drogama. Ona ističe kako se radnje držanja i stavljanja na raspolaganje, kada se izvrše u kontekstu kontinuiteta, moraju smatrati jedinstvenom činjenicom, čime se isključuje formalni konkurs. Ovaj pristup ne samo da pojednostavljuje pravnu procenu radnji, već predstavlja i zaštitu za optužene, smanjujući mogućnost povećanja kazne. U složenom pravnom kontekstu kao što su krivična dela u vezi sa drogom, ova presuda nudi podsticaje za razmišljanje i važnu referentnu tačku za buduće slične slučajeve.