Presuda br. 32412 iz 2024. godine: Naknada štete i minimalni prostor u zatvoru

Presuda br. 32412 od 20. juna 2024. godine Kasacionog suda nalazi se u centru ključne debate o pravima zatvorenika, posebno u pogledu poštovanja zabrane nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja. Ovaj princip, sadržan u članu 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR), dovodi se u pitanje u kontekstu utvrđivanja minimalnog individualnog prostora koji treba garantovati zatvorenicima, određenog na tri kvadratna metra.

Predmetni slučaj

Slučaj se odnosi na optuženog I. P., koji je tražio naknadu štete zbog uslova pritvora koji nisu poštovali zakonom utvrđene parametre. Sud je morao da utvrdi da li, za potrebe obračuna minimalnog prostora, treba uzeti u obzir i prostor koji zauzimaju pojedinačni kreveti. Odluka sudije dovela je do jasne definicije: prostor koji zauzima krevet ne treba uračunavati.

Naknada štete iz čl. 35-ter O.P. - Zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja - Utvrđivanje minimalnog individualnog prostora unutar zatvora - Prostor koji zauzimaju pojedinačni kreveti - Mogućnost obračuna - Isključenje - Razlozi. U pogledu naknade štete iz čl. 35-ter O.P. prema zatvorenicima ili pritvorenicima, za potrebe utvrđivanja minimalnog individualnog prostora od tri kvadratna metra koji treba obezbediti kako država ne bi prekršila zabranu nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja utvrđenu čl. 3. ECHR, kako je tumačeno sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava, ne treba uračunavati prostor koji zauzima pojedinačni krevet pritvorenika, budući da je to nameštaj koji je po pravilu fiksiran za pod, nije podložan, zbog svoje zapremine ili težine, lakom pomeranju sa jednog mesta na drugo u ćeliji i takav da ugrožava slobodno kretanje navedenog unutar nje.

Implikacije presude

Ova presuda ima značajne posledice ne samo za konkretan slučaj, već i za ceo italijanski kazneno-popravni sistem. Kasacioni sud, potvrđujući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, naglašava da poštovanje ljudskih prava mora imati prednost čak i u kontekstu pritvora, gde je ključno obezbediti dostojanstvene uslove. Odluka o isključenju kreveta iz obračuna raspoloživog prostora za zatvorenika je značajna: podrazumeva da fiksni nameštaj, koji se ne može pomeriti, ne sme smanjiti ionako oskudan životni prostor dostupnog zatvoreniku.

• Priznavanje ljudskih prava u kazneno-popravnom sistemu.
• Važnost poštovanja evropskih propisa u vezi sa pritvorom.
• Jasnoća u definisanju minimalnih prostora za zatvorenike.

Zaključci

Ukratko, presuda br. 32412 iz 2024. godine predstavlja važan korak u zaštiti prava zatvorenika u Italiji. Ona ne samo da pojašnjava načine obračuna minimalnog prostora, već ponovo potvrđuje posvećenost pravnog sistema obezbeđivanju uslova pritvora koji poštuju ljudsko dostojanstvo. Ključno je da sve uključene institucije budu svesne implikacija ove presude i da rade na tome da svaki zatvorenik može uživati adekvatan i dostojanstven prostor unutar kazneno-popravnih ustanova.