Administrativno zadrzavanje stranaca: Kasacioni sud (Presuda br. 32342/2025) i pravo na prosireni preispitivanje

Kasacioni sud je, presudom br. 32342 od 30. septembra 2025. godine, doneo kljucno resenje o administrativnom zadrzavanju stranih lica. Ponistavajuci odluku Apelacionog suda u Palermu, Vrhovni sud utvrđuje da priroda zadrzavanja kao mere predostroznosti omogucava da se u fazi preispitivanja pokrenu i pitanja koja nisu bila predmet postupka potvrde, cime se jaca zastita ukljucenih lica.

Osnovni princip: Pitanja koja prethode preispitivanju

Odluka, kojom je predsedavala dr M. B., a kao izvestilac dr V. G., bavi se mogucnoscu da primalac naloga za pretpregovaracko zadrzavanje, u postupku zahteva za preispitivanje, iznese pitanja koja prethode postupku potvrde i koja ranije nisu bila izneta. Ovo prosiruje garancije odbrane stranca.

U pogledu administrativnog zadrzavanja stranih lica u procesnom rezimu koji sledi nakon Zakona br. 145 od 11. oktobra 2024. godine, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 187 od 9. decembra 2024. godine, zahtevom za preispitivanje naloga za pretpregovaracko zadrzavanje, primalac mere iz clana 15. stav 3. Direktive 2008/115/EZ, ili podnosilac zahteva za medjunarodnu zastitu, u skladu sa clanom 9. stav 5. Direktive 2013/33/EZ, mogu izneti pitanja koja prethode postupku potvrde i koja nisu izneta u tom svojstvu, buduci da mere iz predmeta imaju prirodu predostroznosti, a sudski nadzor nad njima nije pogodan za formiranje pravosnaznosti.

Ova maksima je inovativna. Za razliku od drugih postupaka, Kasacioni sud je priznao "preventivnu" prirodu zadrzavanja. Nalog nije konacni, a sudski nadzor ne proizvodi efekte "pravosnaznosti". Ovo nije neopoziva odluka. Ovaj princip stiti licnu slobodu, garantovanu clanom 13. Ustava i clanom 5. stav 1. tacka F. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Normativni kontekst i obrazlozenja

Presuda je u okviru Zakona br. 145/2024, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 187/2024, kojim je reformisano zadrzavanje. Evropske direktive su centralne: clan 15. stav 3. Direktive 2008/115/EZ (Povratak) i clan 9. stav 5. Direktive 2013/33/EZ (Prihvatanje) regulisu prava primalaca naloga za udaljenje i podnosilaca zahteva za medjunarodnu zastitu.

Razlozi ukljucuju:

• Priroda predostroznosti: Preventivna i privremena mera, ne konacna sankcija, koja zahteva fleksibilnost u preispitivanju.
• Efikasnost zastite: Nova pitanja garantuju potpuniju sudsku zastitu.
• Odsustvo pravosnaznosti: Postupak potvrde ne formira pravosnaznost, stoga nema prekluzije za prethodna cinjenicna stanja.
• Zastita licne slobode: Temeljno pravo koje zahteva maksimalne garancije.

Zakljucak: Vece garancije za prava

Presuda br. 32342/2025 jaca proceduralne garancije za zadrzane strance, omogucavajuci siri krug odbrane. Advokati i operativci ce moci da iznesu argumente i dokaze i nakon potvrde. Za zadrzane, veca mogucnost da ostvare svoja prava i dobiju detaljnu reviziju. Znacajan korak ka sistemu koji, upravljajuci migratornim tokovima i bezbednoscu, stiti centralnost pojedinca i njegova temeljna prava.