Kasacioni sud i nedostatak osoblja: Nije viša sila u ekološkim krivičnim delima (Presuda br. 27671/2025)

U složenom pejzažu krivičnog prava životne sredine, odgovornost preduzetnika je tema stalne aktuelnosti i relevantnosti. Upravljanje otpadom, posebno, predstavlja osetljiv sektor, podložan strogim propisima i rigoroznoj kontroli. U ovom kontekstu, Kasacioni sud je, nedavnom presudom br. 27671, objavljenom 28. jula 2025. godine, pružio fundamentalno pojašnjenje o granicama oslobađanja od odgovornosti usled više sile, posebno kada je reč o opravdavanju nepoštovanja propisa povezanih sa organizacionim nedostacima. Odluka koja zaslužuje pažnju zbog svojih praktičnih implikacija i potvrde ključnog principa našeg pravnog sistema.

Krivično delo nelegalnog upravljanja otpadom: Suštinski regulatorni okvir

Krivično delo nelegalnog upravljanja otpadom regulisano je članom 256 Zakonodavnog dekreta od 3. aprila 2006. godine, br. 152, poznatog kao Jedinstveni tekst o životnoj sredini. Ovaj propis sankcioniše različita ponašanja koja krše odredbe o upravljanju otpadom, kao što su napuštanje, nekontrolisano odlaganje, nelegalno spaljivanje, transport bez dozvole i druge neusklađene aktivnosti. Ključno je naglasiti da je ovo krivično delo kažnjivo ne samo u slučaju umišljaja (namera činjenja nedozvoljenog dela), već i u slučaju nepažnje, odnosno kada je ponašanje rezultat nemara, neopreznosti ili nestručnosti, ili kršenja zakona, propisa, naredbi ili disciplina. To znači da čak i površno ili neadekvatno organizovano upravljanje može dovesti do ozbiljnih krivičnih posledica za preduzetnika.

Viša sila u krivičnom pravu: Rigorozno oslobađanje od odgovornosti

Član 45 Krivičnog zakonika utvrđuje da lice koje je počinilo delo usled više sile nije kažnjivo. Ali šta se tačno podrazumeva pod višom silom u krivičnom pravu? Sudska praksa, a posebno Vrhovni sud, uvek je tumačila ovo oslobađanje od odgovornosti na izuzetno restriktivan način. Viša sila mora se definisati kao spoljni, nepredvidiv, neizbežan i neotklonjiv događaj, koji poništava sposobnost subjekta da samostalno odlučuje, čineći nemogućim da on postupi drugačije. Ni na koji način ne sme biti povezan sa svesnim i voljnim postupanjem učinioca ili njegovim nemarom. To je izuzetak od pravila odgovornosti, primenjiv samo u vanrednim i nekontrolisanim okolnostima.

Specifičan slučaj: Nedostatak osoblja i Presuda br. 27671/2025

U slučaju koji je predmet presude br. 27671/2025, optuženi, R. B., suočio se sa optužbama u vezi sa nelegalnim upravljanjem otpadom. Odbrana je pokušala da se pozove na oslobađanje od odgovornosti usled više sile, navodeći upravljačke poteškoće povezane sa nedostatkom osoblja. Međutim, Kasacioni sud, pod predsedništvom dr. L. Ramaccija i sa dr. A. Scarcella kao izvestiocem, odbacio je ovaj argument, proglašavajući žalbu nedopuštenom i potvrđujući odluku Apelacionog suda u Bolonji od 15. oktobra 2024. godine.

Upravljački problemi povezani sa nedostatkom osoblja, koji se pripisuju njihovom neuspešnom sprovođenju od strane preduzetnika, ne predstavljaju elemente više sile, koja isključuje kažnjivost krivičnog dela nelegalnog upravljanja otpadom, iz člana 256 Zakonodavnog dekreta od 3. aprila 2006. godine, br. 152, koje se sankcioniše i u slučaju nepažnje, jer ne predstavljaju nepredvidiv, neočekivan i nepredvidiv događaj, koji je izvan bilo kakvog svesnog i voljnog postupanja učinioca.

Ova maksima je izuzetno jasna. Sud naglašava kako su poteškoće proistekle iz nedostatka osoblja, po svojoj prirodi, pripisive izborima ili organizacionim propustima samog preduzetnika. Ovo nije spoljni i neizbežan događaj, već unutrašnji faktor, predvidiv i upravljiv. Preduzetnik ima dužnost da svoju delatnost adekvatno organizuje, obezbeđujući neophodne ljudske resurse za rad u skladu sa propisima. Stoga, neuspešno sprovođenje kadrovskog plana ne može se smatrati "nepredvidivim, neočekivanim i nepredvidivim" događajem, već spada u sferu kontrole i odgovornosti učinioca. Ovaj princip je u skladu sa prethodnim odlukama (kao što su presude br. 43599 iz 2015, br. 18402 iz 2013 i br. 8352 iz 2015), koje su dosledno ponavljale strogost uslova za primenu više sile.

• **Predvidivost poteškoća:** Nedostatak osoblja je često problem koji se može predvideti i planirati.
• **Dužnost organizacije:** Preduzetnik je obavezan da obezbedi neophodne resurse za ispunjavanje zakonskih obaveza.
• **Unutrašnja priroda problema:** Problemi sa kadrovima nisu spoljni događaji, već proizilaze iz internih dinamika kompanije.

Implikacije za preduzeća i profesionalce

Presuda br. 27671/2025 ima značajne implikacije za sva preduzeća, posebno ona koja posluju u sektorima sa visokim ekološkim rizikom. Ona ponovo naglašava potrebu za proaktivnim i odgovornim upravljanjem kompanijom. Preduzetnici moraju:

• **Procena rizika:** Izvršiti preciznu analizu rizika povezanih sa upravljanjem otpadom i svojim operativnim kapacitetima.
• **Adekvatno planiranje:** Osigurati dovoljan broj adekvatno obučenog osoblja za sve aktivnosti, posebno kritične.
• **Investiranje u resurse:** Smatrati investicije u osoblje i obuku ne kao troškove, već kao suštinske elemente za usklađenost sa propisima i prevenciju krivičnih dela.
• **Implementacija kontrolnih sistema:** Usvojiti protokole i procedure koje garantuju poštovanje ekoloških propisa, stalno prateći dostupne resurse.

Ignorisanje ovih aspekata, oslanjajući se na mogućnost pozivanja na višu silu u slučaju internih nedostataka, izlaže kompaniju i njene rukovodioce ozbiljnim krivičnim posledicama, čak i u odsustvu umišljaja.

Zaključci: Preduzetnička pažnja kao štit

Odluka Kasacionog suda je jasno upozorenje: preduzetnička pažnja je prvi i najefikasniji štit protiv optužbi za ekološke zločine. Viša sila je izuzetna olakšica i ne može se koristiti za pokrivanje organizacionih ili strateških propusta. Zaštita životne sredine, naime, predstavlja primarnu vrednost koja nameće ekonomskim operaterima visok nivo pažnje i odgovornosti. Za kompanije, to se prevodi u potrebu za pažljivim planiranjem, adekvatnim ulaganjima u ljudske i tehnološke resurse, i stalnim pravnim savetovanjem za navigaciju u složenom lavirintu ekoloških propisa, čime se sprečava rizik od krivičnih sankcija koje mogu proisteći čak i iz jednostavnog, ali krivog, nedostatka osoblja.