Medicinska odgovornost i naknada štete: presuda br. 1671 iz 2023. godine Apelacionog suda u Palermu

Presuda br. 1671 od 28. septembra 2023. godine Apelacionog suda u Palermu ulazi u pravni kontekst od velikog značaja, koji se tiče odgovornosti zdravstvenih ustanova i pitanja dokazivanja u slučaju štete koju su pretrpeli pacijenti. Sud je usvojio žalbu dve sestre, G.D. i G.G., protiv zdravstvene ustanove, priznajući odgovornost za smrt njihove majke, G.F., koja je nastupila nakon neadekvatne medicinske intervencije.

Činjenice predmeta i prvostepena odluka

U prvom stepenu, Sud u Agrigentu je odbio zahteve za naknadu štete, smatrajući da nije bilo dovoljno dokaza o odgovornosti ustanove. Međutim, žaliteljke su osporile ovu odluku, ističući nedostatke u kliničkoj dokumentaciji i upravljanju terapijama, koji su mogli doprineti smrti pacijentkinje.

Sud je utvrdio da, s obzirom na početni teret dokazivanja na žaliteljke, zdravstvena ustanova ima obavezu da dokaže da je preduzela sve neophodne mere za prevenciju bolničkih infekcija.

Uloga dokaza i dokumentacionih nedostataka

Sud je, prilikom procene odgovornosti zdravstvene ustanove, istakao kako je nedostatak informacija u medicinskom kartonu negativno uticao na mogućnost rekonstrukcije pravilnog terapijskog toka. Stručnjaci su naglasili da nedovoljna dokumentacija sama po sebi može predstavljati dokaz nemara ustanove.

• Pravilno beleženje terapija i primenjenih procedura je od suštinskog značaja za dokazivanje poštovanja leges artis.
• U nedostatku takve dokumentacije, ustanova se ne može osloboditi odgovornosti, već mora dokazati preduzimanje preventivnih mera.
• Sudska praksa je utvrdila da, u slučaju bolničkih infekcija, pacijent ima teret dokazivanja odgovornosti, ali je na ustanovi da dokaže odsustvo krivice.

Zaključci

Zaključno, presuda Apelacionog suda u Palermu predstavlja značajnu potvrdu prava pacijenata, ističući ključnu ulogu kliničke dokumentacije i pravilnog upravljanja terapijama. Sud je priznao nematerijalnu štetu, procenjenu kao gubitak šanse za preživljavanje, procenjen na 30% do 40%, koja treba da se nadoknadi tužiteljke. Presuda naglašava da je za zdravstvene ustanove od suštinskog značaja da obezbede maksimalnu transparentnost i ispravnost u kliničkom upravljanju, ne samo radi zaštite svojih profesionalaca, već pre svega radi zaštite zdravlja pacijenata.