Komentar Presude br. 8910 iz 2024. godine: Zloupotreba postupka i sudski troškovi

Nedavna Odluka br. 8910 od 4. aprila 2024. godine, doneta od strane Apelacionog suda u Napulju, nudi zanimljive uvide u upravljanje sudskim troškovima u slučaju pravične naknade. Konkretno, Sud se bavio pitanjem zloupotrebe postupka, ističući kako istovremeno podnošenje odvojenih tužbi od strane više lica sa istim pravnim zastupnikom može generisati značajne posledice.

Normativni kontekst i Presuda

Sud se pozvao na principe utvrđene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima u vezi sa pravom na pravično suđenje i razumnim trajanjem postupka. U tom smislu, maksimalni izraz presude glasi:

Generalno. U pogledu pravične naknade, ponašanje više lica koja istovremeno podnose, iako sa istim pravnim zastupnikom, odvojene tužbe, čime se pokreću postupci neizbežno predodređeni za spajanje, budući da su povezani po predmetu i osnovu, predstavlja zloupotrebu postupka, suprotstavljajući se neopozivoj obavezi solidarnosti, koja sprečava da se na državu dužnika prebaci šteta nastala povećanjem procesnih troškova, kao i ustavnom principu razumnog trajanja postupka, uzimajući u obzir produžavanje sudskih rokova prouzrokovano nepotrebnom proliferacijom postupaka; takva zloupotreba, iako nije sankcionisana neprihvatljivošću tužbi, budući da alatka nije nezakonita, već način njene upotrebe, ipak nalaže, gde je to moguće, eliminaciju izobličavajućih efekata koji iz nje proizilaze i, stoga, procenu tereta troškova kao da je postupak od početka bio jedinstven.

Ovaj maksimalni izraz jasno naglašava da podnošenje više tužbi od strane lica u istoj situaciji, iako legitimno, može predstavljati zloupotrebu koja negativno utiče na efikasnost pravosudnog sistema. Princip solidarnosti između građana i države postaje ključan u ovom kontekstu, jer proliferacija povezanih slučajeva može dovesti do značajnog povećanja sudskih troškova i produžavanja rokova za rešavanje sporova.

Praktične implikacije Presude

Implikacije presude su brojne i tiču se kako lica uključenih u slične sporove, tako i pravnih zastupnika koji ih zastupaju. Među najrelevantnijim posledicama, možemo navesti:

• Potrebu da se pažljivo proceni podnošenje odvojenih tužbi od strane više lica.
• Moguće spajanje postupaka u jedan slučaj kada postoje uslovi povezanosti.
• Mogućnost procene sudskih troškova kao da je postupak bio jedinstven, kako bi se izbeglo neopravdano povećanje troškova.

Ovi aspekti su fundamentalni za obezbeđivanje efikasnog i održivog pravosuđa, u skladu sa principima pravičnosti i razumnog trajanja postupka.

Zaključak

Zaključno, presuda br. 8910 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u regulisanju sudskih troškova i u borbi protiv zloupotrebe postupka. Ona poziva pravne profesionalce da razmisle o važnosti koordinisanijeg i odgovornijeg pristupa u upravljanju sporovima, oslanjajući se na principe solidarnosti i efikasnosti. Pravda, naime, mora biti dostupan pravo, a ne teret za sistem, i ova odluka se kreće u tom pravcu.