Komentar presude br. 32379 iz 2024. godine: Evropski nalog za hapšenje i diskreciona ovlašćenja pravosudnog organa

Nedavna presuda Vrhovnog kasacionog suda br. 32379 iz 2024. godine pruža važne podsticaje za razmišljanje o temi evropskog naloga za hapšenje. Ovaj instrument, čiji je cilj saradnja između država članica Evropske unije, postavlja izazove povezane sa primenom principa pravde i zaštitom individualnih prava. Konkretno, Sud se izjasnio u vezi sa diskrecionim ovlašćenjima pravosudnog organa u tumačenju fakultativnog razloga za odbijanje, ističući da izbor da se postupi ili ne postupi u slučaju krivičnih dela počinjenih u celosti ili delimično na teritoriji države mora biti pažljivo procenjen.

Normativni kontekst i presuda

Prema članu 18-bis, tačka b), zakona od 22. aprila 2005. godine, br. 69, pravosudni organ ima ovlašćenje da odbije izvršenje evropskog naloga za hapšenje ako je krivično delo počinjeno, u celosti ili delimično, na nacionalnoj teritoriji. Ovo podrazumeva procenu interesa države za vođenje krivičnog postupka. U razmatranoj presudi, Sud je utvrdio da odluka pripada pravosudnom organu, koji nije dužan da svoje postupanje opravdava u smislu procesnih nedostataka.

Evropski nalog za hapšenje - Počinjenje krivičnog dela u celosti ili delimično na teritoriji države - Fakultativni razlog za odbijanje - Član 18-bis, tačka b), Zakona od 22. aprila 2005. godine, br. 69 - Interes države za vođenje krivičnog postupka - Diskreciona ovlašćenja pravosudnog organa - Subjektivno pravno stanje koje se može zaštititi - Isključenje - Razlozi. U pogledu evropskog naloga za hapšenje, izbor u vezi sa fakultativnim razlogom za odbijanje koji predstavlja činjenje krivičnog dela u celosti ili delimično na teritoriji države, predviđen članom 18-bis, tačka b), Zakona od 22. aprila 2005. godine, br. 69, prepušten je pravosudnom organu nadležnom za procenu interesa države za vođenje krivičnog postupka protiv lica na koje se nalog za hapšenje odnosi, a koje u fazi zakonitosti ne može izvesti nikakav nedostatak odluke, budući da ne poseduje nikakvo subjektivno pravno stanje koje se može zaštititi pred sudom.

Diskreciona ovlašćenja i subjektivno pravno stanje

Ključni aspekt presude tiče se diskrecionih ovlašćenja pravosudnog organa. Prema Sudu, primalac evropskog naloga za hapšenje nema subjektivno pravno stanje koje se može zaštititi pred sudom, što podrazumeva da ne može osporiti odluku o neprihvatanju izručenja. Ovo postavlja važna pitanja o ravnoteži između interesa države i zaštite individualnih prava.

• Diskreciona ovlašćenja su ključna za osiguravanje da se odluke prilagode specifičnim okolnostima svakog slučaja.
• Odsustvo pravno zaštitljivog stanja ograničava mogućnosti žalbe za zainteresovano lice.
• Uloga pravosudnog organa je ključna u osiguravanju da se javni interes uvek uzima u obzir.

Zaključci

Presuda br. 32379 iz 2024. godine predstavlja važno razmišljanje o primeni evropskog naloga za hapšenje. Ona pojašnjava da procena interesa države za vođenje krivičnog postupka ostaje prerogativ pravosudnog organa, naglašavajući potrebu za uravnoteženim pristupom između potreba pravde i zaštite individualnih prava. Ključno je da pravni stručnjaci i građani budu informisani o ovim dinamikama, jer one direktno utiču na poverenje u pravni sistem i saradnju između država članica Evropske unije.