Osuda zbog nesavesnog parničenja pred Kasacionim sudom: pojašnjenje Rešenja br. 29708/2025

U okviru italijanskog građanskog pravosuđa, filter dopuštenosti pred Kasacionim sudom predstavlja ključnu tačku za rasterećenje sudskih sporova. Sa nedavnom reformom građanskog procesnog prava, instrument predloga za ubrzano rešavanje predmeta prema čl. 380-bis c.p.c. (Zakonika o građanskom postupku) preuzeo je centralnu ulogu, donoseći sa sobom stroge novčane posledice za one koji insistiraju na vođenju očigledno neosnovanih ili nedopuštenih žalbi. Rešenje br. 29708 od 11. novembra 2025. godine Vrhovnog suda rasvetljava jedan veoma značajan procesni aspekt: odnos usaglašenosti između predloga izvestioca i konačne odluke veća u svrhu osude zbog zloupotrebe procesnih prava.

Normativni kontekst i konkretan slučaj

Slučaj potiče iz žalbe koju je podneo G. (uz zastupanje C. A. M.) protiv P. (uz zastupanje D. G.). Suština pitanja vrti se oko primene čl. 96, stavovi 3 i 4, c.p.c., koji predviđa osudu na plaćanje novčanog iznosa pravično određenog u korist suprotne strane ili fonda za novčane kazne u slučaju nesavesnog parničenja. U postupku uređenom čl. 380-bis c.p.c., ako odluka veća potvrdi predlog za ubrzano rešavanje koji je formulisao izvestilac, a stranka je ipak insistirala na donošenju odluke, aktivira se novčana sankcija. Ali šta se dešava ako konačna odluka proglasi nedopuštenost i iz razloga koji su dodatni u odnosu na one koji su prvobitno predloženi?

Pravni stav Vrhovnog suda

Sudije Kasacionog suda odgovorile su na ovo pitanje formulišući jasan i rigorozan princip, usmeren na obeshrabrivanje zloupotrebe procesnog instrumenta. Evo zvaničnog pravnog stava izraženog u rešenju:

U postupku pred Kasacionim sudom, usaglašenost odluke sa predlogom za rešavanje - koji, prema čl. 380-bis, stav 3, c.p.c., predstavlja pretpostavku za osudu prema čl. 96, stavovi 3 i 4, c.p.c., podnosioca žalbe koji je zahtevao donošenje odluke - postoji i kada se proglašenje nedopuštenosti žalbe zasniva i na dodatnom razlogu (u konkretnom slučaju, neblagovremenost dostavljanja žalbe) u odnosu na onaj koji je bio osnov samog predloga.

Sud pojašnjava da se usaglašenost između predloga i odluke ne sme tumačiti u doslovnom ili apsolutno simetričnom smislu. Ako se žalba proglasi nedopuštenom, a takva nedopuštenost je već bila najavljena u predlogu izvestioca, činjenica da veće utvrdi dodatni razlog (kao, u konkretnom slučaju, neblagovremenost dostavljanja žalbe) ne isključuje suštinsku podudarnost odluke. Podnosilac žalbe, odlučivši da nastavi uprkos upozorenju o nedopuštenosti, preuzima rizik osude prema čl. 96 c.p.c.

Posledice po podnosioce žalbi i cilj rasterećenja

Odluka Kasacionog suda jača preventivnu efikasnost ubrzanog rešavanja predmeta. Cilj zakonodavca je dvostruk:

• Rasterećenje Kasacionog suda: obeshrabrivanjem istrajavanja u sporovima bez stvarnog pravnog osnova.
• Sankcionisanje nesavesnog procesnog ponašanja: kažnjavanjem onih koji primoravaju pravosudni sistem i suprotnu stranu na nepotrebno trošenje resursa.

Prisustvo dodatnog nedostatka, koji nije uočen u predlogu, ali je utvrđen prilikom donošenja odluke, ne spašava podnosioca žalbe od osude, jer je osnovna nedopuštenost već bila pravilno predviđena.

Zaključci

Rešenje br. 29708/2025 je u skladu sa rigoroznim stavom sudske prakse u primeni sankcija protiv zloupotrebe procesnog prava. Za pravne profesionalce i građane, ova odluka predstavlja jasno upozorenje: procena o celishodnosti insistiranja na zahtevu za donošenje odluke nakon predloga prema čl. 380-bis c.p.c. mora biti izuzetno oprezna i zasnovana na čvrstim argumentima, kako bi se izbegle teške novčane kazne.